Večiti političari i preletači

U izborni sistem trebalo bi uvesti i institut „belog listića” ili „belog glasa”, ali ne u današnjem smislu da se listići ubacuju u glasačku kutiju prazni ili preškrabani ili s kojekakvim porukama. Beli listić bi značio da iza svakog imena i prezimena stoji beli kvadratić (beli listić), tako da svaki glasač istovremeno ima dve mogućnosti: da sa leve strane zaokruži redni broj kandidata koga želi da vidi u lokalnom parlamentu, a da s desne strane može da zaokruži beli listić onog kandidata koga ne bi više voleo da vidi u politici. Kada neki kandidat sakupi određeni procenat „belih glasova – belih listića” (25 odsto, 33 odsto, 50 odsto), bio bi automatski eliminisan iz političkog života određeni broj godina (pet godina, 10...).

Na ovaj način birači bi mogli istovremeno, istim listićem, dodelom jednog pozitivnog i jednog negativnog glasa da utiču i na izbor najboljih, ali i eliminisanje loših političara. Mislim da bi ovo uticalo i na povećanje izlaznosti. To bi bilo referendumsko izjašnjavanje o rejtingu kandidata za izbor odbornika. Pretpostavljam da bi u tom slučaju večiti političari i preletači loše prošli. To je način da se „otkačimo” večitih političara i preletača. Mi u malim sredinama znamo ko je kakav i gde mu je mesto: u lokalnom parlamentu ili u „autu”. To otprilike važi i za više nivoe. Izborni sistem treba napraviti tako da se, koliko je to moguće, izbegne negativna selekcija. Vidi se dokle nas je dovela politika u poslednjih dvadesetak godina.

Naravno, ovo bi važilo samo ako bi se odbornici birali imenom i prezimenom, a ne po pripadnosti nekoj stranci.

Dušan R. Mirković,

Odžaci