Вечити политичари и прелетачи

У изборни систем требало би увести и институт „белог листића” или „белог гласа”, али не у данашњем смислу да се листићи убацују у гласачку кутију празни или прешкрабани или с којекаквим порукама. Бели листић би значио да иза сваког имена и презимена стоји бели квадратић (бели листић), тако да сваки гласач истовремено има две могућности: да са леве стране заокружи редни број кандидата кога жели да види у локалном парламенту, а да с десне стране може да заокружи бели листић оног кандидата кога не би више волео да види у политици. Када неки кандидат сакупи одређени проценат „белих гласова – белих листића” (25 одсто, 33 одсто, 50 одсто), био би аутоматски елиминисан из политичког живота одређени број година (пет година, 10...).

На овај начин бирачи би могли истовремено, истим листићем, доделом једног позитивног и једног негативног гласа да утичу и на избор најбољих, али и елиминисање лоших политичара. Мислим да би ово утицало и на повећање излазности. То би било референдумско изјашњавање о рејтингу кандидата за избор одборника. Претпостављам да би у том случају вечити политичари и прелетачи лоше прошли. То је начин да се „откачимо” вечитих политичара и прелетача. Ми у малим срединама знамо ко је какав и где му је место: у локалном парламенту или у „ауту”. То отприлике важи и за више нивое. Изборни систем треба направити тако да се, колико је то могуће, избегне негативна селекција. Види се докле нас је довела политика у последњих двадесетак година.

Наравно, ово би важило само ако би се одборници бирали именом и презименом, а не по припадности некој странци.

Душан Р. Мирковић,

Оџаци