Evropa može da umre

Evropa mora da pokaže da nije vazal Sjedinjenih Država i da ume da razgovara i s svim ostalim regionima sveta, rekao je Emanuel Makron u jučerašnjem obraćanju na univerzitetu Sorbona upozorivši da je „Evropa danas smrtna i da može da umre”, istakavši da to zavisi samo od „naših izbora”.

„Evropa mora da se suoči s izazovima promenjenog sveta i poveća svoju odbranu. Moramo da izgradimo strateški koncept kredibilne evropske odbrane za sebe”, rekao je francuski predsednik.

Makron je sličan govor o Evropi održao u septembru 2017, takođe na Sorboni, nekoliko meseci nakon što je preuzeo dužnost predsednika. Međutim, sedam godina kasnije, posle bregzita, kovida 19, ukrajinskog i rata u Gazi, svet izgleda potpuno drugačije, s mnogo većim geopolitičkim izazovima i tenzijama.

U jučerašnjem govoru, francuski predsednik je ocenio da EU nije dovoljno naoružana da preuzme globalne pretnje kao što je rat Rusije u Ukrajini. On je ponašanje Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu opisao kao „nesputano” i rekao da više nije jasno gde leže „granice” Moskve.

Rusiji se, kako je rekao, ne sme dozvoliti da pobedi u Ukrajini. Makron je pozvao na jačanje kapaciteta Evrope za sajber bezbednost, bliže odbrambene veze s Britanijom nakon bregzita i stvaranje evropske akademije za obuku visokog vojnog osoblja.

„Nema odbrane bez odbrambene industrije... Imali smo decenijama nedovoljne investicije”, rekao je on, dodajući da bi Evropljani trebalo da daju prednost kupovini evropske vojne opreme.

„Kako možemo da izgradimo naš suverenitet, našu autonomiju, ako ne preuzmemo odgovornost za razvoj sopstvene evropske odbrambene industrije?”, upitao je i dodao: „Moramo proizvoditi više, moramo proizvoditi brže i moramo proizvoditi kao Evropljani.”

Neki su ovo ocenili kao protežiranje francuske vojne industrije.

Šef Jeliseja pozvao je i na „reviziju” trgovinske politike EU kako bi se odbranili evropski interesi, optužujući i Kinu i SAD da više ne poštuju pravila globalne trgovine:

„Ne može da funkcioniše ako smo jedini u svetu koji poštuju pravila trgovine – onakva kakva su bila napisana pre 15 godina – ako ih Kinezi i Amerikanci više ne poštuju subvencionisanjem kritičnih sektora.”

EU bi, istakao je, trebalo da se dogovori o izuzećima od sopstvenih pravila konkurencije kako bi mogla da podrži firme u sektorima kao što su veštačka inteligencija i zelena energija jer je suočena s „prekomernim subvencijama” od strane Sjedinjenih Država i Kine. Evropi su potrebna manje fragmentisana tržišta za energiju, telekomunikacije i finansijske usluge, a mora da smanji i birokratiju, dodao je.

Francuski predsednik je upozorio da su u Evropi „naše vrednosti i naša kultura u opasnosti”, navodeći da je medijski sadržaj koji gledaju deca i adolescenti u Evropi „sve više američki i azijski”, preneo je „Mond”. „Ove tri opaske o bezbednosti, ekonomiji i kulturi navode me da kažem da je pitanje našeg suvereniteta danas mnogo važnije nego ranije”, kazao je Makron.

Dodao je da je bregzit bio „eksplozija čiji negativni efekti znače da danas niko ne sme da se usudi da predloži izlazak iz Evrope”. Makron je upozorio da evropska birokratija može da bude „suviše komplikovana” i da nedavni protesti evropskih poljoprivrednika i njihov „bes nisu bili protiv EU, već protiv regulacije, komplikovanosti”.

Takođe je poručio da želi da EU bude „svetski lider do 2030. godine” u pet strateških sektora: veštačka inteligencija, svemir, biotehnologija, kvantne informacije i obnovljivi i nuklearni energetski kapaciteti.

Makronovi savetnici su govor u četvrtak, kako prenosi Rojters, označili kao doprinos Francuske strateškoj agendi EU za narednih pet godina. Dnevni red bi trebalo da bude odlučen nakon evropskih izbora, kada će se lideri EU cenkati oko čelnih pozicija u bloku.

Kritičari smatraju da Makronov govor dolazi u trenutku pada njegove lične popularnosti, dok njegova centristička stranka Renesansa u anketama za izbore za Evropski parlament, koji se održavaju početkom juna, daleko zaostaje iza krajnje desnice, pa čak i socijalista.

Makronu su ostale još tri godine predsedničkog mandata i više neće moći da se kandiduje za šefa države.