Европа може да умре

Европа мора да покаже да није вазал Сједињених Држава и да уме да разговара и с свим осталим регионима света, рекао је Емануел Макрон у јучерашњем обраћању на универзитету Сорбона упозоривши да је „Европа данас смртна и да може да умре”, истакавши да то зависи само од „наших избора”.

„Европа мора да се суочи с изазовима промењеног света и повећа своју одбрану. Морамо да изградимо стратешки концепт кредибилне европске одбране за себе”, рекао је француски председник.

Макрон је сличан говор о Европи одржао у септембру 2017, такође на Сорбони, неколико месеци након што је преузео дужност председника. Међутим, седам година касније, после брегзита, ковида 19, украјинског и рата у Гази, свет изгледа потпуно другачије, с много већим геополитичким изазовима и тензијама.

У јучерашњем говору, француски председник је оценио да ЕУ није довољно наоружана да преузме глобалне претње као што је рат Русије у Украјини. Он је понашање Русије након њене инвазије на Украјину описао као „неспутано” и рекао да више није јасно где леже „границе” Москве.

Русији се, како је рекао, не сме дозволити да победи у Украјини. Макрон је позвао на јачање капацитета Европе за сајбер безбедност, ближе одбрамбене везе с Британијом након брегзита и стварање европске академије за обуку високог војног особља.

„Нема одбране без одбрамбене индустрије... Имали смо деценијама недовољне инвестиције”, рекао је он, додајући да би Европљани требало да дају предност куповини европске војне опреме.

„Како можемо да изградимо наш суверенитет, нашу аутономију, ако не преузмемо одговорност за развој сопствене европске одбрамбене индустрије?”, упитао је и додао: „Морамо производити више, морамо производити брже и морамо производити као Европљани.”

Неки су ово оценили као протежирање француске војне индустрије.

Шеф Јелисеја позвао је и на „ревизију” трговинске политике ЕУ како би се одбранили европски интереси, оптужујући и Кину и САД да више не поштују правила глобалне трговине:

„Не може да функционише ако смо једини у свету који поштују правила трговине – онаква каква су била написана пре 15 година – ако их Кинези и Американци више не поштују субвенционисањем критичних сектора.”

ЕУ би, истакао је, требало да се договори о изузећима од сопствених правила конкуренције како би могла да подржи фирме у секторима као што су вештачка интелигенција и зелена енергија јер је суочена с „прекомерним субвенцијама” од стране Сједињених Држава и Кине. Европи су потребна мање фрагментисана тржишта за енергију, телекомуникације и финансијске услуге, а мора да смањи и бирократију, додао је.

Француски председник је упозорио да су у Европи „наше вредности и наша култура у опасности”, наводећи да је медијски садржај који гледају деца и адолесценти у Европи „све више амерички и азијски”, пренео је „Монд”. „Ове три опаске о безбедности, економији и култури наводе ме да кажем да је питање нашег суверенитета данас много важније него раније”, казао је Макрон.

Додао је да је брегзит био „експлозија чији негативни ефекти значе да данас нико не сме да се усуди да предложи излазак из Европе”. Макрон је упозорио да европска бирократија може да буде „сувише компликована” и да недавни протести европских пољопривредника и њихов „бес нису били против ЕУ, већ против регулације, компликованости”.

Такође је поручио да жели да ЕУ буде „светски лидер до 2030. године” у пет стратешких сектора: вештачка интелигенција, свемир, биотехнологија, квантне информације и обновљиви и нуклеарни енергетски капацитети.

Макронови саветници су говор у четвртак, како преноси Ројтерс, означили као допринос Француске стратешкој агенди ЕУ за наредних пет година. Дневни ред би требало да буде одлучен након европских избора, када ће се лидери ЕУ ценкати око челних позиција у блоку.

Критичари сматрају да Макронов говор долази у тренутку пада његове личне популарности, док његова центристичка странка Ренесанса у анкетама за изборе за Европски парламент, који се одржавају почетком јуна, далеко заостаје иза крајње деснице, па чак и социјалиста.

Макрону су остале још три године председничког мандата и више неће моћи да се кандидује за шефа државе.