Tužilac mora hitno da obezbedi dokaze o smrti osumnjičenog

Navršilo se mesec dana od nestanka dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom polju kod Bora, a policija još traži njeno telo. Građani Srbije tuguju za ubijenom devojčicom i nadaju se da će njeno telo biti nađeno, čime će užasan zločin dobiti potpuni sudski epilog.

Dejan Dragijević i Srđan Janković, osumnjičeni da su Danku udarili vozilom, a zatim njeno telo bacili, ne žele da otkriju gde su posmrtni ostaci ubijenog deteta. Istragu o zločinu koji je duboko potresao čitavu zemlju dodatno opterećuje i smrt Dalibora Dragijevića, jednog od osumnjičenih za pomaganje u sakrivanju tela ubijenog deteta, jer se sumnja da je 7. aprila umro nasilnom smrću u borskoj policiji.

Nekoliko dana nakon što je tu informaciju objavio nedeljnik „Radar”, Više tužilaštvo u Zaječaru tražilo je supstituciju nadležnosti, pozivajući se na Metodologiju za postupanje u slučajevima zlostavljanja. Time je indirektno potvrđeno pisanje medija o tome da je Dalibor Dragijević umro od zlostavljanja u policiji. Dok zaječarsko tužilaštvo sprovodi postupak za ubistvo Danke, istragu o smrti Dalibora Dragijevića vodiće Više tužilaštvo u Nišu.

„Javni tužilac mora imati neograničen pristup svim informacijama, dokumentima, licima i prostorijama, uključujući i one u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Policijskom službeniku čiji su postupci predmet istrage mora biti onemogućeno da na nedozvoljen način utiče na njen tok”, piše pored ostalog u metodologiji koja sadrži obavezne smernice za postupanje tužilaštva i policije kod sumnje na torturu.

Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji, koja je učestvovala u izradi ove metodologije, kaže da je u postupku u kojem će se istraživati postupanje policije najbitnije obezbediti nepristrasnost.

– Reč je o zatvorenom sistemu u kome je najčešće teško obezbediti svedočenje, a u ovom postupku potrebno je da svedoče policajci. Smatram da je potrebno da se, pored tužilaštva, izmesti i policija kako bi se obezbedio nepristrasan postupak. Nalaz sudskomedicinskog veštačenja biće najvažniji. Ukoliko se ispostavi da postoje povrede od kojih je nastupila smrt, a lice je bilo u prostorijama državnih organa, pretpostavka je da su mu tu i nanete te povrede – navodi Radmila Dragičević Dičić.

Objašnjava da čitav pravosudni aparat ide naruku počiniocima, zbog čega zlostavljanja i torture i dalje ima u Srbiji.

Nezavisnost ne sme biti samo formalna već i faktička, a istragu ne treba da vodi javni tužilac koji postupa i u predmetu u kojem se oštećeni pojavljuje i kao okrivljeni, piše u metodologiji na čije se navode pozvalo zaječarsko tužilaštvo kada je od niške apelacije tražilo da predmet ustupi drugom tužilaštvu.

Istraga slučajeva zlostavljanja podrazumeva hitno preduzimanje svih dokaznih radnji. Naročito je važno da što pre budu obezbeđeni dokazi čije prikupljanje kasnije može biti onemogućeno ili otežano.

„Od izuzetnog je značaja bez odlaganja obezbediti prisustvo policijskog službenika okrivljenog za zlostavljanje i svedoka. Javni tužilac je dužan da preduzme ili predloži mere predviđene Zakonikom o krivičnom postupku da bi obezbedio prisustvo okrivljenih ili svedoka i time onemogući odugovlačenje postupka”, navodi se u metodologiji.

Uporedo s tim, neophodno je što hitnije obezbediti dokaze zlostavljanja. Metodologija o postupanju policije i tužilaštva sadrži niz smernica koje se odnose na slučajeve torture u kojima će svedočiti i sam oštećeni koji je zlostavljanje pretrpeo. U situaciji kada je nastupila smrt osumnjičenog, kao što je slučaj sa Daliborom Dragijevićem, značaj svih drugih dokaza još je veći. Tužilac treba odmah da utvrdi koja lica su bila u kontaktu sa oštećenim na mestu na kojem se navodno zlostavljanje dogodilo.

Pored opisa fizičkih povreda, potrebno je utvrditi da li je oštećeni bio u kontaktu sa medicinskim radnikom i da li mu je pružena bilo kakva medicinska pomoć. Smernice nalažu i proveru da li je lekar mogao da izvrši pregled bez uticaja policijskih službenika, kao i proveru da li je postojao video-nadzor. Treba obaviti i poligrafsko testiranje kao indikativni metod.

Potrebno je izdvojiti odeću i obuću koju je u vreme događaja nosio policijski službenik okrivljen za zlostavljanje, kao i predmete pronađene u prostoriji u kojoj se navodno zlostavljanje dogodilo kako bi se moglo obaviti forenzičko veštačenje.

„U slučaju smrti u pritvorskoj jedinici treba obaviti razgovor i sa angažovanim zaposlenima i policijskim službenikom koji je bio zadužen za pritvorske prostorije. Sva relevantna dokumentacija i beleške treba da budu sačuvane da bi se kasnije mogle koristiti u vidu dokaznog materijala”, navodi se, pored ostalog, u procedurama predviđenim za istrage policijskog zlostavljanja.