Zbog čega se farbaju jaja?

Srpska pravoslavna crkva u nedelju obeležava najveći i najradosniji hrišćanski praznik ‒ Vaskrs. Tom prilikom, običaj je da se iznesu unapred pripremljena obojena i išarana jaja, gde je bitno da se prvo ofarba u crvenu boju. U našoj zemlji, u zavisnosti od lokacije i običaja, pripreme se vrše na Veliki četvrtak, Veliki petak ili na Veliku subotu. Diskusija o ovoj temi je mnogo, ali ono što je sigurno jeste samo poreklo običaja...

Marija Magdalena

Blaga Marija bila je ranohrišćanska svetiteljka, učenica i pratilja Isusa Hrista koja se smatra ravnom apostolima. Prema sva četiri kanonska Jevanđelja, posvedočila je Isusovom raspeću i njegovom vaskrsenju.

Običaj farbanja jaja vezan je upravo za nju. On potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Nakon Hristovog Vaznesenja, Mapija Magdalena otišla je u Rim radi propovedanja Jevanđelja. Kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!” i pružila mu ofarbano jaje na poklon. Po ugledu na nju i ovaj događaj, hrišćani boje i šaraju jaja.

Na sajtu SPC stoji:

‒ Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.