Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.68	117.33
113.01	113.69	113.35
118.52	119.23	118.87

Društvo

24.04.2022 u 18:42

Vekovni plamen ratarskih sveća

Sedam vekova trajanja, 2017. godine, zaokružio je manastir Tronoša. U njemu se još od prve polovine 19. veka beleži običaj jedinstven u svetu – paljenje ratarskih sveća. Običaj je zaživeo na Vavedenje 1843, po završetku izrade ikonostasa hrama. Od tada, svake godine na Veliki četvrtak, meštani okolnih sela od sakupljenog voska manastiru prilažu dve sveće visoke po dva metra, u prečniku 20 santimetara i teške po 50 kilograma. Jednu sveću prilaže narod Jadra, a drugu narod Rađevine. Uz poseban obred, u molitvenom hodu i uz zvuke manastirskih zvona, narod ih na rukama donosi u svoju svetinju. Ispred ikonostasa, s desne strane Carskih dveri, postavlja se jadarska sveća, a sa leve strane rađevska sveća. Na Veliki četvrtak one se zapale i gore do sledećeg Velikog četvrtka, kada se zamenjuju

Beograd

14.01.2022 u 11:56

Srpska Nova godina – košnica lepih običaja

Radost božićnog praznika proteže se kroz ceo januar, a mir i blagostanje svako od nas trebalo bi da neguje u toku cele godine. – Običaji koje porodica poštuje na dan Hristovog rođenja nastavljaju se danas, za Mali Božić, kada se proslavlja srpska Nova godina – kaže Petra Kosnić, teolog i ikonopisac. U kuću se ponovo unosi badnjak i dolazi položajnik. Porodica veruje da će sa njegovom posetom i jabukom novčićima okićenom, koju domaćinu daruje, sve krenuti nabolje. Oni koji su propustili šansu da u česnici nađu novčić i po verovanju „ugrabe” sreću dobijaju opet priliku jer domaćice mese pogaču „vasilicu” – priča Petra i podseća da se i danas pozdravljamo rečima „Mir Božji. Hristos se rodi!”. I u ovo vreme osvrćemo se na duhovno značenje mira, koji nam je potreban, a sve više narušen

Društvo

03.01.2022 u 19:20

Krsna slava se vraća pod porodični krov

Imajući u vidu način na koji se održala u brojnim varijantama u Srbiji, krsna slava je jedinstven oblik praznika srpskih pravoslavnih porodica. Ovim rečima prof. dr Vesna Marjanović, etnolog-antropolog, objašnjava po čemu je ovaj običaj autentičan. Prema njenim rečima, Srbi su se po načinu proslavljanja pojedinih, naročito izabranih svetitelja, izdvojili od ostalih pravoslavnih naroda i razvili svoj opštenacionalni domaći kult s posebnim ritualom. Naša sagovornica proučava narodnu tradicionalnu duhovnu kulturu i religiju. Bavila se profesurom, a radila je u Etnografskom muzeju u Beogradu i u Muzeju Vojvodine. Autorka je oko 80 stručnih i naučnih radova, četiri monografije i devet studijskih izložbi, a bila je i koautor dve međunarodne postavke. Za „Politiku” ona govori o nastanku krsne

Magazin

20.10.2020 u 15:42

Ikone vratiti iz kafana u domove

Nikakva velika slavlja po restoranima nisu nam potrebna, jer je to pomodarstvo i odudara od same suštine verskih praznikaKrsnu slavu trebalo bi obeležiti uz poštovanje svih epidemioloških mera, u krugu porodice i uz manji broj gostiju, jasne su preporuke epidemiologa uoči sezone slava koja počinje od kraja oktobra. Oni koji su proletos proslavljali Đurđevdan prvi su se suočili s dilemom kako obeležiti ovaj dan. Da li pozvati goste kao i prethodnih godina, ugostiti samo najbliže, obeležiti praznik u krugu porodice? Proslave i epidemija Niko tada nije očekivao da će dilema preživeti leto i ući u jesen, uoči novog ciklusa krsnih slava čiji je raspored najgušći upravo sada. Sezona slava trajaće do početka januara. S obzirom na to koliko su u srpskoj tradiciji važni porodični

Region

01.01.2020 u 18:47

Novogodišnje kupanje u Puli i Šibeniku

PULA – Prvog dana 2020. godine, uprkos temperaturi mora od samo 13 i temperaturi vazduha od 12 stepeni, na pulskom kupalištu Mornar, pedesetak kupača je tradicionalnim plivanjem i šampanjcem poželelo građanima srećnu Novu godinu. Tačno u podne, 50 kupača je ušlo u more kako bi otplivalo svoju deonicu, a nakon toga šampanjcem nazdravilo okupljenima, prenosi Tanjug. „Ovo radimo jer volimo izazove, lepo nam je i družimo se i zašto ne okupati se na prvi dan godine. Inače, plivamo tokom cele godine, a u ovoj godini sugrađanima želimo samo dobre i lepe stvari”, rekao je Igor Brkarić nakon kupanja u moru. Ovogodišnje kupanje prvi put je proteklo bez inicijatorke novogodišnjeg kupanja u Puli Alme Šešlije, koja je pre skoro dva meseca preminula u 89. godini. I u Šibeniku se održalo

Magazin

19.10.2019 u 12:00

Upamti pa mobu vrati

Naša sela na planini i u ravnini, nekad puna čeljadi, omladine, dece, glasova, pesme, jednom rečju života, koji je bujao – sada polako zamiru. Sa nekadašnjih njiva odavno ne odležu pesme žetelica. Život našeg sela, a posebno poljoprivredne radove, pratili su mnogi lepi i korisni narodni običaji. Jedan od njih, koji nestaje i koji je bezmalo trajao tokom cele godine, bila je moba. To je dobrovoljna i besplatna pomoć komšiji, rođaku ili prijatelju, u obavljanju najrazličitijih poslova koje ne može obaviti radna snaga jedne porodice. Bila je to prava narodna institucija dogovorene uzajamne pomoći između meštana u jednom ili u više sela koja se vraćala: Upamti pa mobu vrati. Kolektivni duh Svest o pripadnosti svom selu, svojim rođacima i komšijama, svest o potrebi uzajamnosti,

Srbija

23.04.2019 u 18:30

Vodeni ponedeljak u Bajmoku

Subotica – Momci u Bajmoku, ali i u mnogim selima oko Subotice, bili su juče na velikoj probi. Prvi dan po Uskrsu, po gregorijanskom kalendaru, jeste Vodeni ponedeljak, dan kada momci obilaze kuće u kojima žive mlade devojke, polivaju ih vodom sa bunara. Možda to baš nije najsuptilniji način da se iskažu simpatije, ali običaj datira od davnina, a danas se praktikuje u ublaženoj verziji. Pouzdano poreklo i objašnjenje običaja nije poznato, ali mnogi smatraju da bi jedno do tumačenja moglo da potiče od toga što su žene koje su javile da je Hristov grob prazan, car Herod polio vodom da se „osveste”. Ovo je veseli, mladalački praznik koji sedamnaesti put u Bajmoku organizuje ovdašnji Bunjevački kulturni centar sa meštaninom Brankom Pokornićem na čelu. „Svake godine nam se priključuje sve

Društvo

01.04.2018 u 22:00

Knjigovođa čuva tradicionalnu srpsku šaru

Mnogi se ne bi usudili da napuste višegodišnji i stalan posao kako bi se upustili u zanatstvo. Upravo to je uradila Katarina Mandić iz Pančeva kada je 2010. dala otkaz u firmi u kojoj je radila kao knjigovođa. S namerom da spoji ručno tkanje kao hobi i ljubav prema folkloru koji igra više od tri decenije, iste godine je u gradu u kojem živi pokrenula zanatsku radnju za proizvodnju tkanina na tradicionalan način. Osam godina kasnije, hrabrost i upornost su se isplatili. Katarina je razvila posao u proizvodnji tkanih delova narodne nošnje, kao što su tkanice, kecelje, suknje, torbe, i suvenira poput futrola, podmetača, jastučnica, vreća za flaše, magneta, obeleživača za

Magazin

10.01.2018 u 13:15

Nema veće kazne od zaborava

Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe, a bez znanja o sebi nećemo znati ništa ni o drugima. Ovo je osnovno pravilo koje vlada među ljudima i narodima hiljadama godina, kaže etnolog Dragomir Antonić jedan od naših najboljih poznavalaca narodnih običaja i tradicije. On je poslednjih nekoliko godina obnovio Srpski narodni kalendar koji naizmenično izdaju „Službeni glasnik” i „Informatika”. Tradicija kalendara u srpskoj istoriji je duga više od sto pedeset godina. A ta potreba za njihovim postojanjem nastala je iz želje samog naroda da praznuje svoje svece i da čuva običaje, da zapisuje poslovice, izreke, da čita tumačenja astronomskih znakova.

Svet

07.01.2018 u 21:47

Čudni bogojavljenski običaji u selu u Portugaliji

VALE DE SALGEIRO – Jedan deo ceremonije obeležavanja Bogojavljenja u portugalskom selu Vale de Salgeiro, svake godine izaziva negodovanje među strancima, jer tokom te ceremonije roditelji podstiču svoju decu, među kojima ima i one od pet godina, da puše cigarete. Lokalno stanovništvo tvrdi da se taj običaj praktikuje vekovima kao deo proslave Bogojavljanja i zimskog solisticija, ali niko ne ume da objasni šta tačno simbolizuje i zašto roditelji kupuju cigarete deci i podstiču ih da puše, prenosi AP. Dvodnevna ceremonija, koja se završava nedeljnom misom uključuje i igranje oko logorske vatre, muziku koja se izvodi uz pomoć papira i izbor „kralja” koji služi vino i grickalice. Žoze Ribeirinja, pisac koji je dosta pisao o ceremonijama u tom selu, kaže da su nepoznati koreni te

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: običaji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће