Konobar koji ušteđevinu poklanja za lečenje dece

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Banjalučki konobar Bojan Marčeta, koji je simpatije sugrađana stekao proslavivši 40. rođendan na jedinstven način – poklanjanjem ušteđevine koju je skupljao četiri godine, deci koja se bore s opakom bolešću – rakom, ponovo je u centru pažnje jer je odlučio da nastavi s humanom misijom pomoći mališanima. On i ovaj put želi da prikupi novac kako bi olakšao borbu dece i njihovih roditelja i svakoj od deset porodica daruje po 500 evra.    

Naime, njegov prvobitni podvig naišao je na velike simpatije kada je pre nekoliko godina radeći kao konobar u posebnoj kasici skupljao kovanice od pet pfeninga. Ovaj humanista je uspeo da sakupi 54 kilograma „sićušnog blaga” u vrednosti od 500 evra.

„To nije bio veliki novac, ali gest je pre svega imao simboliku – ono što je nekom ništa, drugima može da znači mnogo. Baš kao i pažnja i podrška”, kaže Bojan Marčeta za „Politiku”.    

Taj novac Bojan je tada uplatio na račun Udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti „Iskra”, pružajući podršku bolesnoj deci i radu roditeljske kuće u kojoj mesecima borave roditelji tokom lečenja dece. On sada želi da sakupi čak deset puta više, to jest 500 kilograma kovanica od po pet pfeninga i donacijom podrži deset porodica. Ali za to mu treba i podrška sugrađana. Planira da postavi štand na banjalučkom Trgu Krajine kako bi zajedno s političarima koji skupljaju glasove, skupljao kovanice kako bi pomogao porodicama sa decom kojima je podrška neophodna.

„Nije to veliki novac, koliko bih voleo da pomognem. Kada sam uspeo u donaciji za ’Iskru’ proradila je empatija i kod drugih ljudi jer su shvatili i oni da mogu tako nešto da urade. Mnogi prijatelji nisu verovali da ću to uraditi. Solidarnost je lako dostupna, potrebno je samo da se odlučite”, ispričao je Bojan za naš list.

Stekao je utisak da su ljudi u užurbanoj svakodnevici u dobroj meri izgubili osećaj za druge.

„Postajemo prilično hladni, sve više smo proračunati i materijalisti. Sve što stičemo, uzaludno je ako u nama i oko nas nedostaje ljudskosti i zajedništva”, kaže Bojan.

Njegove akcije su pridobile simpatije javnosti. Bojan je poreklom iz Drvara, iz kog je kao dečak za vreme rata izbegao u Banjaluku. Zadesila ga je i porodična tragedija jer je ostao bez supruge. U znak sećanja na nju i na njenu borbu s bolešću, odlučio je da svoju ušteđevinu pokloni deci oboleloj od malignih bolesti.   

„Do sada sam sve sakupljao uglavnom sam, a ponekad bi iznos u kasici pojačao s dobrim bakšišom, ili bi mi kolege pomogli prilogom. Sada želim da mi se pridruže i sugrađani”, kaže Bojan. 

Udruženje „Iskra”, kojem je Bojan ranije donirao novac, pomaže mališane koji se leče od malignih bolesti i njihove roditelje.

Predsednik tog udruženja Milan Berić ispričao je za „Politiku” da je Bojanova pomoć neobična vrsta donacije.

„Načinom na koji je Bojan to izveo, skupljajući po pet pfeninga želeo je da kaže da kada se skupi mnogo malih stvari, to može da bude jako značajno, što nam govori da ništa nije beznačajno. To je jedna lepa poruka”, rekao je Berić.

On kaže da Udruženje „Iskra” dobija razne donacije i da im se javljaju ljudi koji zaista žele da pomognu – mali privrednici, pojedinci, kompanije, državna uprava.   

„Svako ima svoj način, na primer, jedna pekara nam je mesecima izdvajala po jedan pfening od svakog izdatog računa. Druga pekara nam svaki dan dovozi hleb i peciva u roditeljsku kuću. Materijalna pomoć nam jeste značajna, ali mnogo znače i emocije i osećajnost. Uverio sam se da smo mi kao narod solidarni i spremni da pomognemo, na mnogobrojne načine. Imamo donacije devojčica koje doniraju kosu za perike svojim vršnjakinjama. Jedna devojčica je nakon izlečenja donirala svoju kosu. Mnogo je primera ljudi koji žele da pomognu i raznih načina kako to rade. Mi smo veoma osećajan narod koji prepoznaje nevolju i zaista iznenađuje to koliko su ljudi spremni da podrže one kojima je to prekopotrebno”, rekao je Berić.     

Na primer, među brojnim donacijama jeste i ona za „Kapiju nade” na roditeljskoj kući koja je izgrađena zahvaljujući pomoći Biserke Mrkić iz Banjaluke, koja je testamentom zaveštala po pet hiljada evra za četiri udruženja, među kojima je bilo i Udruženje „Iskra”.  

„Gospođu Biserku nikada nismo upoznali niti videli. Čitava ograda nosi simbolično ime „Kapija nade” za sve naše mališane koji trenutno vode borbu sa malignom bolešću i sve one koji će prolaziti kroz nju, nakon što njeni sadašnji stanovnici pobede bolest i odu svojoj kući”, navode u Udruženju „Iskra”.