Конобар који уштеђевину поклања за лечење деце

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Бањалучки конобар Бојан Марчета, који је симпатије суграђана стекао прославивши 40. рођендан на јединствен начин – поклањањем уштеђевине коју је скупљао четири године, деци која се боре с опаком болешћу – раком, поново је у центру пажње јер је одлучио да настави с хуманом мисијом помоћи малишанима. Он и овај пут жели да прикупи новац како би олакшао борбу деце и њихових родитеља и свакој од десет породица дарује по 500 евра.    

Наиме, његов првобитни подвиг наишао је на велике симпатије када је пре неколико година радећи као конобар у посебној касици скупљао кованице од пет пфенинга. Овај хуманиста је успео да сакупи 54 килограма „сићушног блага” у вредности од 500 евра.

„То није био велики новац, али гест је пре свега имао симболику – оно што је неком ништа, другима може да значи много. Баш као и пажња и подршка”, каже Бојан Марчета за „Политику”.    

Тај новац Бојан је тада уплатио на рачун Удружења родитеља деце оболеле од малигних болести „Искра”, пружајући подршку болесној деци и раду родитељске куће у којој месецима бораве родитељи током лечења деце. Он сада жели да сакупи чак десет пута више, то јест 500 килограма кованица од по пет пфенинга и донацијом подржи десет породица. Али за то му треба и подршка суграђана. Планира да постави штанд на бањалучком Тргу Крајине како би заједно с политичарима који скупљају гласове, скупљао кованице како би помогао породицама са децом којима је подршка неопходна.

„Није то велики новац, колико бих волео да помогнем. Када сам успео у донацији за ’Искру’ прорадила је емпатија и код других људи јер су схватили и они да могу тако нешто да ураде. Многи пријатељи нису веровали да ћу то урадити. Солидарност је лако доступна, потребно је само да се одлучите”, испричао је Бојан за наш лист.

Стекао је утисак да су људи у ужурбаној свакодневици у доброј мери изгубили осећај за друге.

„Постајемо прилично хладни, све више смо прорачунати и материјалисти. Све што стичемо, узалудно је ако у нама и око нас недостаје људскости и заједништва”, каже Бојан.

Његове акције су придобиле симпатије јавности. Бојан је пореклом из Дрвара, из ког је као дечак за време рата избегао у Бањалуку. Задесила га је и породична трагедија јер је остао без супруге. У знак сећања на њу и на њену борбу с болешћу, одлучио је да своју уштеђевину поклони деци оболелој од малигних болести.   

„До сада сам све сакупљао углавном сам, а понекад би износ у касици појачао с добрим бакшишом, или би ми колеге помогли прилогом. Сада желим да ми се придруже и суграђани”, каже Бојан. 

Удружење „Искра”, којем је Бојан раније донирао новац, помаже малишане који се лече од малигних болести и њихове родитеље.

Председник тог удружења Милан Берић испричао је за „Политику” да је Бојанова помоћ необична врста донације.

„Начином на који је Бојан то извео, скупљајући по пет пфенинга желео је да каже да када се скупи много малих ствари, то може да буде јако значајно, што нам говори да ништа није безначајно. То је једна лепа порука”, рекао је Берић.

Он каже да Удружење „Искра” добија разне донације и да им се јављају људи који заиста желе да помогну – мали привредници, појединци, компаније, државна управа.   

„Свако има свој начин, на пример, једна пекара нам је месецима издвајала по један пфенинг од сваког издатог рачуна. Друга пекара нам сваки дан довози хлеб и пецива у родитељску кућу. Материјална помоћ нам јесте значајна, али много значе и емоције и осећајност. Уверио сам се да смо ми као народ солидарни и спремни да помогнемо, на многобројне начине. Имамо донације девојчица које донирају косу за перике својим вршњакињама. Једна девојчица је након излечења донирала своју косу. Много је примера људи који желе да помогну и разних начина како то раде. Ми смо веома осећајан народ који препознаје невољу и заиста изненађује то колико су људи спремни да подрже оне којима је то прекопотребно”, рекао је Берић.     

На пример, међу бројним донацијама јесте и она за „Капију наде” на родитељској кући која је изграђена захваљујући помоћи Бисерке Мркић из Бањалуке, која је тестаментом завештала по пет хиљада евра за четири удружења, међу којима је било и Удружење „Искра”.  

„Госпођу Бисерку никада нисмо упознали нити видели. Читава ограда носи симболично име „Капија наде” за све наше малишане који тренутно воде борбу са малигном болешћу и све оне који ће пролазити кроз њу, након што њени садашњи становници победе болест и оду својој кући”, наводе у Удружењу „Искра”.