Vučić u Njujorku, Dodik u Petrogradu

Ništa ni novo ni neočekivano! Oni nas neće ostaviti na miru sve dok Srpsku i Srbiju ne uteraju u NATO kako bi popunili srpsku rupu u frontu prema Rusiji. Alat su im natofilni proksi muslimani Bošnjaci i Šiptari u BiH i na KiM, a metod mamuzanje, politikom i oružjem, protiv srpskih komšija na terenu južne pokrajine i kantona u FBiH. Sve to kombinuju s direktivama Nemačkoj, Britaniji da, pojedinačno i skupa, do daske pritisnu srpske zemlje. U poslednjih meseci stavili su težište na još jedan resurs – međunarodne organizacije.

SAD uglavnom finansiraju UN i izvedene organizacije i agencije, poput Uneska, OEBS-a, SZO, Haškog tribunala, NATO-a. Ostale države članice ovih organizacije plaćaju neuporedivo manju članarinu, i to na odloženo i manje od razrezane svote. Tako da su sve te organizacije odnosno ogroman broj ljudi koji je u njima zaposlen i obilato plaćen egzistencijalno zavisne od SAD i dosljedno tome igraju kako Amerikanci sviraju. Recimo, iako su SAD bile inicijatori i finansijeri Haškog tribunala, američki državljani su bili izuzeti i kao optuženi i kao svedoci, a svako spominjanje uloge Amerike u ratovima u BiH i na KiM sudije su panično prekidale.

Ameri se trude da UN, EU, NATO mobilišu za svoje političke ili vojne intervencije po svetu, ali ako ne ide, onda obave same. Jeste da onda nemaju važnu međunarodnu podršku, ali materijalno im se čak više isplati. Učesnici, proporcionalno vojnoj participaciji (oružje, živa sila, novac), dobiju procentualno i profitabilne poslove na obnovi. Nije drugačije ni u Ukrajini gde gratis dele zastarelo oružje i prazne pretrpane magacine, a sve novije i ubojitije ide na kredit sa hipotekom na sve manju teritoriju i prirodne resurse.

Zato Bajden može poreskim obveznicima da kaže da će glavnina milijardi za Ukrajinu ostati u SAD, a neće baš javno da kaže da će mamutske kamate biti preuzete u naturi na posleratnoj koliko-tolikoj Ukrajini. Elem, rat u Ukrajini je američki big biznis. Evropljani ovoga puta neće imati svoj udio u poslu, pa ne mogu da umire revoltirano biračko telo. Ne samo vodeća njemačka privreda bez ruskih energenata tone u recesiju. Njih sistematski plaše da se Putin neće zaustaviti dok Rusiju ne vrati na hladnoratovske granice pa i dalje „ti maligni sporo sedlaju, ali brzo jašu”. Čak i preteruju o strašnom ruskom supersoničnom oružju kako bi zbili redove NATO-a pod komandom SAD, te pokrenuli svoj vojnoindustrijski kompleks.

Čitav taj imperijalni sistem je decenijama razrađivan, uhodavan i usavršavan do zaista impresivnih razmera. U trenucima trijumfa vodeći američki akademski i politički eksperti poput Bžežinskog, Kisindžera, Fukujame, Hantingtona, Miršajmera, Naja... pisali su u tome ko bi mogao da ugrozi svetski paks amerikana, odnosno globalnu despotiju SAD i negativno testirali Kinu, Rusiju, islamske zemlje. Dotle je Madlen Olbrajt emitovala krvoločne izjave o američkoj izuzetnost, kao verziju „ibermenša” i „čoveka posebnog kova”, o božanskoj misiji SAD da predvode ostatak sveta, da je nepravedno da samo Rusi eksploatišu prirodne resurse Sibira. O tome da je vredelo pobiti hiljade iračke dece da bi proširili demokratiju i ljudska prava u razorenoj zemlji, pošto je već bila razotkrivena Blerova laž o Sadamovom tajnom biohemijskom oružju. Državna sekretarka je dala ideološki okvir američkim nepočinstvima po svetu. A onda je jedina supersila i svetski policajac izgubila polet, snagu i energiju da kontroliše celu planetu.

Kako? Zašto? Prenapregnutost imperije?! Sudar s dva probuđena džina, Rusijom i Kinom!? Pojava velikih državnika Sija i Putina naspram otpravnika poslova poput Šolca, Sunaka, Makrona i rasijanog Bajdena?! Bombardovanje Srpske i Srbije osiromašenim uranijem što je alarmiralo ostale?! Snouden i Vikiliks?!  Špijuniranje kancelarke Angele Merkel i miniranje njenog „Severnog toka 2”?! Odlazak poslednje Mohikanke sa čela vodeće države u posrnuloj EU? Ili nešto još nepoznato sakriveno u mračnim koridorima duboke države što će tek iskopati istoričari 21. u 22. veku. Uostalom , još nije objašnjeno ni kako ni zašto se raspao Sovjetski Savez. Po svim analizama, mogao je da traje još dobrih 20 i više godina. Priča da je Gorbačov bio toliko naivan da je verovao Bušu suviše je naivna. Da je bio zapadna krtica, još manje pije vodu, jer na čelo SSSR-a nije se dolazilo inostranom podrškom opoziciji i NVO sektoru, a i Zapad je bio šokiran zaokretom. Faktor supruga Raisa je isto što i ono naše: kriva je Mira, kriva je Dana. Ako se SSSR okliznuo na koru banane, moguće da su se i SAD. Zanimljivo, kod jednih i drugih počelo je povlačenjem iz Avganistana. Đavo bi ga znao.

U našem slučaju, danas, sve je mnogo jasnije jer Srbi imaju sveže iskustvo s kim imaju posla. Iako su nas zasipali smrtonosnim radioaktivnim materijalom, Dejtonski sporazum nikada ne bi bio potpisan da Klintonu nisu bili potrebni predizborni poeni za drugi mandat. Zato su ga od prvog dana rušili, sa obrazloženjem da je doneo mir, ali ne i političko rešenje za BiH. Rezolucija 1244 nikada ne bi bila doneta da su nameravali da je poštuju. A onda, kada Dodik insistira da se vrate otete entitetske nadležnosti, oni odmah posegnu i za ostalim javnim dobrima. Ako optuži Šmita za lažno predstavljanje, pošto samozvani v. p. UN u BiH, nema mandat SB UN, onda ga ovaj izvede pred Ustavni sud BiH, koji nije ni spomenut u dejtonskim papirima. Takođe, ako Vučić insistira da se poslije 13 godina kašnjenja formira ZSO na Kosovu, onda mu oni poture legalizaciju secesije KiM. Ako animira države za otpriznavanje Kosova, onda mu pokrenu Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, koja u sledećem koraku mogu Srbiji da natovare i ratne reparacije Bosni. Elem, sve što je Srbima oteto nepovratno je, s tim da treba da se s tim ćutke pomire i čekaju nove naloge da ih bez pogovora prihvate. Baš kao što je Voren Kristofer otvoreno objasnio Miloševiću: „Nema jednokratnih uslova koje biste po spisku ispunili, a mi vam onda trajno sjahali s grbače. Uslov je jedan – kontinuitet pokoravanja.” Onaj isti državni sekretar SAD koji je tek u Dejtonu saznao da su Srbi u BiH domocilni narod, a ne doseljenici iz Srbije.

Onda je po njihovoj želji došao Zoran, koji u trijumfu izborne pobede nije pažljivo saslušao Slobin proročanski govor i sa lovorom lidera oktobarske revolucije otputovao u Vašington. Vratio se poražen, prevaren, ponižen, uvređen, baš kao svojevremeno i Gorbačov. Uskoro potom i ubijen od i danas nepoznatih nalogodavaca. Ćosić, s kojim je u međuvremenu duže razgovarao, svjedoči: „Umro je kao nacionalista.” Aktuelni lideri u Srpskoj i Srbiji su naučili istorijske lekcije, kao i narod koji ih uzastopno bira. Amerikanci su se zaglavili u Ukrajini, u Gazi, sa Hutima, na Tajvanu, a netom su Iranci dronovima i raketama uzvratili SAD po Izraelu. Ne treba im front i na Balkanu sem ako se Bošnjaci i Šiptari izmaknu kontroli američkih ambasada u Sarajevu i Prištini ili ga otvore Šmit i Kurti.

Koordinirani politički pritisci na Dodika i Vučića vrše se, vidimo, iz sve snage iz Vašingtona, Brisela, Berlina, Londona, a prvi meč u kritičnoj fazi do američkih predsedničkih izbora, zakazan je na Ist Riveru povodom rezolucije o Srebrenici. Vučić je odleteo u Njujork da do posljednjeg časa lobira za glasove protiv, a Dodik u Petrograd kod Patruševa da od najobaveštenijeg u svetu sazna šta su Rusi uradili i kako Srbi stoje s glasovima. Vučić je priredio diplomatski prijem i održao motivacioni govor protiv rezolucije, a Dodik javio da je broj glasova za rezoluciju ispod polovine. Potom su, zaista, SAD zatražile odlaganje glasanja. Ugledni Jevreji Zurof, Grajf, Vilan: „Genocida u Srebrenici nije bilo!”

No, koliko bi srpska pobeda bila slatka, poraz na velikoj sceni Generalne skupštine UN izazvao bi američko ogorčenje. Da ne bi u predizbornu kampanju ušao sa još jednim spoljnopolitičkim neuspehom, Bajden će vjerovatno potegnuti novu psinu koju Srbima valja izdržati: Ne dati Srpsku i KiM, Dodika i Vučića, sankcije Rusiji! SAD jesu u opadanju moći, ali još nisu dovoljno slabe da bi svet i Srbi u njemu živeli u miru.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista