Вучић у Њујорку, Додик у Петрограду

Ништа ни ново ни неочекивано! Они нас неће оставити на миру све док Српску и Србију не утерају у НАТО како би попунили српску рупу у фронту према Русији. Алат су им натофилни прокси муслимани Бошњаци и Шиптари у БиХ и на КиМ, а метод мамузање, политиком и оружјем, против српских комшија на терену јужне покрајине и кантона у ФБиХ. Све то комбинују с директивама Немачкој, Британији да, појединачно и скупа, до даске притисну српске земље. У последњих месеци ставили су тежиште на још један ресурс – међународне организације.

САД углавном финансирају УН и изведене организације и агенције, попут Унеска, ОЕБС-а, СЗО, Хашког трибунала, НАТО-а. Остале државе чланице ових организације плаћају неупоредиво мању чланарину, и то на одложено и мање од разрезане своте. Тако да су све те организације односно огроман број људи који је у њима запослен и обилато плаћен егзистенцијално зависне од САД и досљедно томе играју како Американци свирају. Рецимо, иако су САД биле иницијатори и финансијери Хашког трибунала, амерички држављани су били изузети и као оптужени и као сведоци, а свако спомињање улоге Америке у ратовима у БиХ и на КиМ судије су панично прекидале.

Амери се труде да УН, ЕУ, НАТО мобилишу за своје политичке или војне интервенције по свету, али ако не иде, онда обаве саме. Јесте да онда немају важну међународну подршку, али материјално им се чак више исплати. Учесници, пропорционално војној партиципацији (оружје, жива сила, новац), добију процентуално и профитабилне послове на обнови. Није другачије ни у Украјини где гратис деле застарело оружје и празне претрпане магацине, а све новије и убојитије иде на кредит са хипотеком на све мању територију и природне ресурсе.

Зато Бајден може пореским обвезницима да каже да ће главнина милијарди за Украјину остати у САД, а неће баш јавно да каже да ће мамутске камате бити преузете у натури на послератној колико-толикој Украјини. Елем, рат у Украјини је амерички биг бизнис. Европљани овога пута неће имати свој удио у послу, па не могу да умире револтирано бирачко тело. Не само водећа њемачка привреда без руских енергената тоне у рецесију. Њих систематски плаше да се Путин неће зауставити док Русију не врати на хладноратовске границе па и даље „ти малигни споро седлају, али брзо јашу”. Чак и претерују о страшном руском суперсоничном оружју како би збили редове НАТО-а под командом САД, те покренули свој војноиндустријски комплекс.

Читав тај империјални систем је деценијама разрађиван, уходаван и усавршаван до заиста импресивних размера. У тренуцима тријумфа водећи амерички академски и политички експерти попут Бжежинског, Кисинџера, Фукујаме, Хантингтона, Миршајмера, Наја... писали су у томе ко би могао да угрози светски пакс американа, односно глобалну деспотију САД и негативно тестирали Кину, Русију, исламске земље. Дотле је Мадлен Олбрајт емитовала крволочне изјаве о америчкој изузетност, као верзију „иберменша” и „човека посебног кова”, о божанској мисији САД да предводе остатак света, да је неправедно да само Руси експлоатишу природне ресурсе Сибира. О томе да је вредело побити хиљаде ирачке деце да би проширили демократију и људска права у разореној земљи, пошто је већ била разоткривена Блерова лаж о Садамовом тајном биохемијском оружју. Државна секретарка је дала идеолошки оквир америчким непочинствима по свету. А онда је једина суперсила и светски полицајац изгубила полет, снагу и енергију да контролише целу планету.

Како? Зашто? Пренапрегнутост империје?! Судар с два пробуђена џина, Русијом и Кином!? Појава великих државника Сија и Путина наспрам отправника послова попут Шолца, Сунака, Макрона и расијаног Бајдена?! Бомбардовање Српске и Србије осиромашеним уранијем што је алармирало остале?! Сноуден и Викиликс?!  Шпијунирање канцеларке Ангеле Меркел и минирање њеног „Северног тока 2”?! Одлазак последње Мохиканке са чела водеће државе у посрнулој ЕУ? Или нешто још непознато сакривено у мрачним коридорима дубоке државе што ће тек ископати историчари 21. у 22. веку. Уосталом , још није објашњено ни како ни зашто се распао Совјетски Савез. По свим анализама, могао је да траје још добрих 20 и више година. Прича да је Горбачов био толико наиван да је веровао Бушу сувише је наивна. Да је био западна кртица, још мање пије воду, јер на чело СССР-а није се долазило иностраном подршком опозицији и НВО сектору, а и Запад је био шокиран заокретом. Фактор супруга Раиса је исто што и оно наше: крива је Мира, крива је Дана. Ако се СССР оклизнуо на кору банане, могуће да су се и САД. Занимљиво, код једних и других почело је повлачењем из Авганистана. Ђаво би га знао.

У нашем случају, данас, све је много јасније јер Срби имају свеже искуство с ким имају посла. Иако су нас засипали смртоносним радиоактивним материјалом, Дејтонски споразум никада не би био потписан да Клинтону нису били потребни предизборни поени за други мандат. Зато су га од првог дана рушили, са образложењем да је донео мир, али не и политичко решење за БиХ. Резолуција 1244 никада не би била донета да су намеравали да је поштују. А онда, када Додик инсистира да се врате отете ентитетске надлежности, они одмах посегну и за осталим јавним добрима. Ако оптужи Шмита за лажно представљање, пошто самозвани в. п. УН у БиХ, нема мандат СБ УН, онда га овај изведе пред Уставни суд БиХ, који није ни споменут у дејтонским папирима. Такође, ако Вучић инсистира да се послије 13 година кашњења формира ЗСО на Косову, онда му они потуре легализацију сецесије КиМ. Ако анимира државе за отпризнавање Косова, онда му покрену Резолуцију о геноциду у Сребреници, која у следећем кораку могу Србији да натоваре и ратне репарације Босни. Елем, све што је Србима отето неповратно је, с тим да треба да се с тим ћутке помире и чекају нове налоге да их без поговора прихвате. Баш као што је Ворен Кристофер отворено објаснио Милошевићу: „Нема једнократних услова које бисте по списку испунили, а ми вам онда трајно сјахали с грбаче. Услов је један – континуитет покоравања.” Онај исти државни секретар САД који је тек у Дејтону сазнао да су Срби у БиХ домоцилни народ, а не досељеници из Србије.

Онда је по њиховој жељи дошао Зоран, који у тријумфу изборне победе није пажљиво саслушао Слобин пророчански говор и са ловором лидера октобарске револуције отпутовао у Вашингтон. Вратио се поражен, преварен, понижен, увређен, баш као својевремено и Горбачов. Ускоро потом и убијен од и данас непознатих налогодаваца. Ћосић, с којим је у међувремену дуже разговарао, свједочи: „Умро је као националиста.” Актуелни лидери у Српској и Србији су научили историјске лекције, као и народ који их узастопно бира. Американци су се заглавили у Украјини, у Гази, са Хутима, на Тајвану, а нетом су Иранци дроновима и ракетама узвратили САД по Израелу. Не треба им фронт и на Балкану сем ако се Бошњаци и Шиптари измакну контроли америчких амбасада у Сарајеву и Приштини или га отворе Шмит и Курти.

Координирани политички притисци на Додика и Вучића врше се, видимо, из све снаге из Вашингтона, Брисела, Берлина, Лондона, а први меч у критичној фази до америчких председничких избора, заказан је на Ист Риверу поводом резолуције о Сребреници. Вучић је одлетео у Њујорк да до посљедњег часа лобира за гласове против, а Додик у Петроград код Патрушева да од најобавештенијег у свету сазна шта су Руси урадили и како Срби стоје с гласовима. Вучић је приредио дипломатски пријем и одржао мотивациони говор против резолуције, а Додик јавио да је број гласова за резолуцију испод половине. Потом су, заиста, САД затражиле одлагање гласања. Угледни Јевреји Зуроф, Грајф, Вилан: „Геноцида у Сребреници није било!”

Но, колико би српска победа била слатка, пораз на великој сцени Генералне скупштине УН изазвао би америчко огорчење. Да не би у предизборну кампању ушао са још једним спољнополитичким неуспехом, Бајден ће вјероватно потегнути нову псину коју Србима ваља издржати: Не дати Српску и КиМ, Додика и Вучића, санкције Русији! САД јесу у опадању моћи, али још нису довољно слабе да би свет и Срби у њему живели у миру.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa