Igračke na markama

Idući u susret međunarodnom Danu deteta, 20. novembru, poljska pošta je izdala seriju maraka na kojima su predstavljene dečije igračke. Prvi deo ove serije, koji je izdat znatno ranije, prikazivao je jo-jo i čigru, dok su se na drugom delu našli dečji ksilofon – na marki od tri zlota i drveni vozić, na marki od 1,35 zlota. Neobičan, trougaoni oblik ovih maraka svakako doprinosi „neozbiljnom” karakteru ovog izdanja poljske pošte.

Najstarije poznate igračke imaju oko 2500 godina. U staroegipatskim grobnicama pronađene su lutke sa pokretnim rukama i nogama, minijaturna zaprežna kola, pištaljke u obliku ptica i mnoge druge igračke kojima bi se, sasvim sigurno, igrala i današnja deca. Na rimskom lokalitetu u okolini Kelna nađen je veliki broj igračaka iz prvog veka nove ere. Među ovim predmetima, koji se danas čuvaju u Rimsko-germanskom muzeju u Kelnu, mogu se videti zvečke, lutke, kockice za igru i jo-jo. Napredak tehnologije doveo je do korišćenja novih materijala za pravljenje igračaka – prvi olovni vojnici za igru pojavili su se u XVII veku, a razvoj mehanike iznedrio je prvu interaktivnu igračku – lutku koja ispušta jednostavne zvuke i otvara i zatvara oči kada se naginje. Ove lutke, pravljene u Engleskoj sredinom XIX veka, poznate kao viktorijanske, danas su predmeti za koje kolekcionari daju prava mala bogatstva.

(/slika2)Igračke kao i sama igra imaju značajno mesto u psihofizičkom razvoju deteta. One predstavljaju izvor zabave, dok istovremeno podstiču kognitivne procese i stimulišu kreativnost mališana. Veliki grčki filozof Platon napisao je da „svaki budući arhitekta treba da se igra gradnje kuća u pesku dok je dete”. Ovaj razvojni i edukativni aspekt u konstrukciji igračaka došao je u prvi plan pedesetih godina prošlog veka – kada su 1948. u skromnoj radionici u Danskoj nastale prve lego kocke, niko nije ni slutio da je stvorena prva planetarno prihvaćena edukativna igračka. Ipak, popularnost lego kocki dostigla je lutka Barbi sa više od milijardu prodatih primeraka do sada. Igračke koje su u dvadesetom veku doživele svetsku slavu bile su još i Rubikova kocka, ekšn-men vojnici, hula-hup i PEZ figurice.

U naše vreme igračke su postale i veliki biznis. Sve popularne filmske i TV serijale pratila su izdanja tematskih lutaka, predmeta i odeće iz tih filmova – da pomenemo „Ratove zvezda”, „Gospodara prstenova”, „Zvezdane staze” ili „Harija Potera”. Prodaja ovih igračaka stvara zaradu gotovo jednaku onoj koju proizvode sami filmovi. Kolekcionarstvo predstavlja poseban vid zarade na igračkama: nedavno je na aukciji u Bostonu jedna retka PEZ figurica prodata za 1.100 dolara. Uobičajena cena ovih figurica je inače 35 centi.

I pored svega, početak ovog veka nije dao dobre izglede igračkama – opšta opčinjenost kompjuterskim igricama odvukla je decu iz dvorišta i igrališta dovodeći ih pred ekran računara ili plejstejšna. Ova moda će, po prognozama sociologa, ipak biti kratkog daha: značaj psihičkog i fizičkog učešća u realnoj igri neminovno će prevagnuti kad se deca budu zasitila elektronskih uzbuđenja.

D.  P.