„Republika”: NATO ulazi u rat ako Rusija pređe „crvene linije”

Rim – NATO može da rasporedi vojni kontingent od 100.000 vojnika za vojnu akciju protiv Rusije ako ta zemlja pređe jednu od dve crvene linije, piše u komentaru italijanska „Republika”.

List navodi da se prva crvena linija odnosi na direktnu ili indirektnu intervenciju treće strane u ratu protiv Ukrajine, a reč je pre svega o učešću u invaziji sa severa Belorusije, dok je druga crvena linija vojne provokacije protiv baltičkih zemalja, Poljske ili Moldavije.

„Republika” napominje da trenutno ne postoje operativni planovi koji bi podrazumevali slanje trupa, već samo procene mogućih akcija u slučaju vanrednih situacija kao krajnja mera i ističe da je fokus i dalje na odvraćanju i otklanjaju mogućnosti da direktan sukob postane stvarnost.

Rimski dnevnik piše da je NATO, prvi put od početka rata u Ukrajini, na veoma poverljiv način i bez zvaničnih saopštenja, identifikovao najmanje dve crvene linije, koje, ako budu pređene, može doći do direktne intervencije u sukobu u Ukrajini.

Analitičari ocenjuju da je rusko-ukrajinska granica veoma duga, a da trupe Ukrajine više nisu u stanju da je u potpunosti kontrolišu, pa bi potencijalni prodor Rusije na severozapad stvorio koridor između Kijeva i Belorusije, a Minsk bi tada bio direktno uključen u vojni sukob, piše list.

Kada je reč o drugoj crvenoj liniji, a to su vojne provokacije protiv baltičkih zemalja, Poljske ili Moldavije, „Republika” navodi da to ne mora nužno biti invazija, već samo vojni napad kako bi se testirala zapadna reakcija.

Prema pisanju lista, više nije isključena hipoteza o vojnom slomu ukrajinskih trupa, zbog čega je od vitalnog značaja za zapadne lidere da pošalju jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je jedno duboko prodreti na istočne teritorije, a drugo osvojiti prestonicu ili uključiti treće države u rat.

Drugim rečima, ocenjuje italijanski list, Ukrajina ne sme da izgubi i NATO je spreman da direktno interveniše kako bi izbegao kolaps Kijeva.

„Republika” navodi da na istoku Evrope, u baltičkim zemljama, u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, NATO može da računa na više od 100.000 vojnika koji su već raspoređeni ili bi bili mobilisani za nekoliko dana.

List ocenjuje da bi se moguća reakcija Zapada odvijala postepeno i da bi prvo bilo mobilisano vazduhoplovstvo, dok bi kopnene trupe bile poslednje sredstvo u slučaju eskalacije.

Na Zapadu su svesni da bi u slučaju direktnog sukoba i dalje postojale ogromne operativne poteškoće, a da Francuska, na primer, može brzo da pošalje ne više od 20.000 ljudi, navodi se u komentaru „Republike” i dodaje da, prema rečima bivšeg komandanta Strateških vazduhoplovnih snaga Bruna Megrea, u sukobu visokog intenziteta francusko vazduhoplovstvo ne bi imalo raspoloživih aviona za 10 dana i verovatno ne bi imalo rakete na raspolaganju nakon dva dana.

List navodi da analitičari smatraju da slične procene, u nekim slučajevima i gore, važe za glavne evropske zemlje kada je reč o nedostatku artiljerije i proizvodnih linija vojne industrije, ali istovremeno ukazuje da u Evropi postoje američke baze, zbog čega NATO danas više ne isključuje nijedan scenario.