Planirano oko 3.550 mesta manje nego lane

Iz klupa osmoletki ove godine izlazi 67.183 mala maturanta i toliko je, prema podacima prosvetnog vrha, potencijalnih kandidata koji će konkurisati za upis u prvi razred srednje škole. U predstojećoj školskoj 2024/25. godini predviđeno je je ukupno 72.306 mesta za generaciju najmlađih srednjoškolaca. To, prema proceni nadležnih u Ministarstvu prosvete, znači da će biti dovoljno mesta za sve učenike i da će svi osmaci imati mogućnost izbora prilikom opredeljivanja za nastavak školovanja. Kada se uporede brojke s prošlogodišnjeg upisa, sada je oko 200 učenika više na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje (lane ih je bilo 66.970), a planirana upisna kvota pretrpela je nezanemarljiv rez od skoro 3.550 mesta manje, svedoče zvanični podaci. Ilustracije radi, to je kao da je iz plana upisa izbrisano gotovo devet škola veličine beogradske Matematičke gimnazije.

Na planiranje upisa ove godine ponajviše je uticalo smanjenje maksimalnog broja učenika u odeljenju na 28 sa dosadašnjih 30. U mnogim srednjim školama to je doprinelo umanjenju broja planiranih prvaka. Međutim, da se ne bi smanjivao broj prvaka zbog novog pravila o formiranju odeljenja s manjim brojem učenika, povećan je broj odeljenja u školama u kojima su prostorni uslovi dozvoljavali. U tom slučaju postoji potreba da se dodatno uposle nastavnici u narednoj školskoj godini, potvrđeno je za naš list u prosvetnom vrhu.

– Smanjenje broja učenika na maksimalno 28 u odeljenju treba da dovede do podizanja kvaliteta nastavnog procesa, veće efikasnosti i optimizacije obrazovnog sistema. U većini srednjih škola će ova mera uzrokovati ravnomerniju popunjenost postojećih odeljenja. Samo u većim gradovima, u kojima je veliki broj odeljenja srednjih škola koja su i do ove školske godine bila popunjena do zakonom propisanog kapaciteta, javila se potreba da se isplanira veći broj odeljenja prvog razreda. Takav je slučaj u Beogradu i Novom Sadu. U oba grada je povećan broj odeljenja u svim područjima rada kako bi se učenicima osmog razreda omogućio jednak broj mesta kao i prethodnih godina. Na primer, u Beogradu broj odeljenja je povećan za 28, što će nužno dovesti do povećanja procenta angažovanja nastavnika sa nepunim radnim vremenom ili potrebe za angažovanjem novih nastavnika – objasnili su u Ministarstvu prosvete.

Nema razloga za brigu o tome da li će za sve osmake koji žele da nastave obrazovanje biti mesta, jer je uvek broj predviđenih mesta u prvom razredu srednjih škola veći nego što ima malih maturanata. I sada je isplanirano 5.123 mesta viška, koja sigurno neće biti popunjena taman da svi osmaci nastave srednje obrazovanje koje, podsetimo, po zakonu još nije obavezno. Broj mesta koja će nakon upisa ostati upražnjena u srednjim školama pod kapom Ministarstva prosvete, biće i veći, jer svake godine nekoliko hiljada učenika iz generacije malih maturanata upisuju srednje škole van ovog sistema, kao što su verske, vojne, škole u inostranstvu...

Ukupno u četvorogodišnjim smerovima gimnazija i srednjih stručnih škola planirano je 57.152 mesta, što je 79,04 odsto. Kao i uvek i sada je najviše mesta u prvom razredu srednjih škola predviđeno za stručno obrazovanje, ukupno 54.810 mesta, ili 75,8 odsto. Od toga za narednu školsku godinu opredeljeno je 3.869 mesta za srednje stručno obrazovanje po dualnom modelu. Jedino dualni smerovi beleže povećanje upisne kvote, sa 3.782 mesta planirana prošle godine, na sada predviđenih 3.869 za buduće učenike prvog razreda. Trogodišnji zanati, takođe po planu resornog ministarstva, otvaraju vrata za 14.992 đaka, što je 20,73 procenta od ukupne upisne kvote, dok je za profile u dvogodišnjem trajanju predviđeno 162 mesta, to jest 0,22 odsto.

– Od ukupnog broja planiranih kvota za upis u srednju školu, za gimnazijsko obrazovanje je predviđeno 24,2 odsto mesta, odnosno 17.496 učenika će moći da upiše gimnazije. Od ovog broja za specijalizovana gimnazijska odeljenja planirano je 3.132 mesta, što je skoro 18 odsto svih mesta u prvom razredu gimnazija U umetničkim školama i odeljenjima planirano je 1.796 mesta – ističu u Ministarstvu prosvete.

Novi programi nastave za 36 obrazovnih profila

Kao najvažnije novine predstojećeg upisa u srednje škole prosvetni vrh ističe da će se od naredne školske 2024/25. godine u čak 36 obrazovnih profila, uključujući i one koji će se sprovoditi po dualnom modelu, raditi po novim planovima i programima nastave i učenja, zasnovanim na standardu kvalifikacija. Neki od tih obrazovnih profila su potpuno novi, dok su neki osavremenjeni.

– Kao primer potpuno novih programa izdvojićemo dva obrazovna profila: poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija i prehrambeno-biotehnološki tehničar. Ovi su programi inovativno povezali srodne discipline, zasnovani su na standardu kvalifikacije, modernizovani i uklopljeni u savremene tržišne tendencije. Verujemo da su dobar odgovor obrazovnog sistema za buduće potrebe na radnim mestima i dobar izbor mladima u smislu buduće karijere – pojašnjavaju nadležni.

Među programima nastave i učenja za određene smerove koji su i ranije postojali, ali su sada modernizovani i usklađeni sa savremenim tržišnim tendencijama, iz prosvetnog vrha izdvajaju programe za šest obrazovnih profila. To su: tehničar tehnologije drveta i oblikovanja nameštaja; tehničar za administriranje računarskih mreža; tehničar dizajna grafike; tehničar dizajna ambalaže; tehničar optike i mehaničar optike.

– Ovi programi su takođe prošli test objektivne procene potreba u budućnosti kroz procedure Agencije za kvalifikacije i uz učešće sektorskih veća. Koncept planova i programa je izrađen tako da obezbeđuje optimalan odnos opšteg, stručnog i praktičnog znanja u datoj disciplini, pa time i spremnost za brzu i bezbolnu tranziciju od škole do posla, kao prvi i najpoželjniji karijerni put, ali i otvorena vrata za nastavak učenja na višim obrazovnim nivoima, odmah ili nakon određenog vremena provedenog u statusu zaposlenog – ističu u Ministarstvu prosvete.