Treća ratna parada

Specijalno za „Politiku”
Moskva – Uprkos svim rizicima i spekulacijama da bi Ukrajina mogla da na dan inauguracije udari američkim „atakamsima” po Krimskom mostu, ili izvrši neku ozbiljniju diverziju na teritoriji Rusije, ova inauguracija predsednika Vladimira Putina protekla je kao i prethodne četiri. Ipak, od same uspešno sprovedene inauguracije za Kijev neuporedivo veći problem moglo bi da predstavlja što su se njihovi zapadni partneri i pokrovitelji oglušili na apele Volodimira Zelenskog, Vrhovne rade i Ministarstva inostranih poslova Ukrajine da ne priznaju Vladimira Putina i proglase ga nelegitimnim predsednikom. Stejt department je zvanično saopštio da je Putin za njih legitimni predsednik, a najdalje je otišla Francuska. Država čiji je predsednik do pre neki dan pretio slanjem trupa u Ukrajinu, na inauguraciju u Kremlju poslala je svog ambasadora Pjera Levija za razliku od mnogih država koje ne samo da to nisu učinile nego su i uoči inauguracije povukle svoje ambasadore.

Indikativno je i da su na Zapadu nakon ruskih uspeha na bojnom polju volšebno zaboravili optužnicu i nalog za hapšenje Putina koji je izdao Međunarodni krivični sud iz Haga u septembru 2022. Danas već zaboravljena optužnica za ruskog predsednika stigla je u vreme kada se front u Harkovskoj oblasti raspao, ruska vojska spremala da bez borbe preda Herson, a američki generali poput Bena Hodžisa otvoreno govorili o skorom povratku Ukrajine na Krim, kraju rata i raspadu Ruske Federacije. Omekšavanjem retorike i odnosa prema Putinovoj inauguraciji, zapadne sile sve otvorenije demonstriraju spremnost da prihvate stanje na frontu i svoje strateške ciljeve sa raspada Rusije i hapšenja Putina prilagode realnosti – da je Putin jedina relevantna i kredibilna adresa za pregovore.

Rusi zaista vole da praznuju i po broju neradnih dana jedna su od prvih nacija sveta. U tom moru praznika i posebnih datuma, u poimanju običnog čoveka izdvaja se Dan pobede. Danas je, slobodno može da se kaže, sveti dan za većinu građana Ruske Federacije. Bez obzira na religiju i ubeđenja, danas je nacionalni ponos na najvišem nivou u godini. Milioni ljudi u gotovo svim gradovima Rusije poslednjih desetak godina izlaze 9. maja na ulice u šetnjama Besmrtnog puka, noseći portrete svojih predaka koji su se suprotstavili nacistima, bilo kao vojnici, bilo kao radnici u vojnim fabrikama, za koje Fidel Kastro navodi da ih je „Staljin proročki izmestio iza Urala”. Za Crvenu armiju je bilo mobilisano gotovo 34 miliona vojnika, od čega je poginulo i umrlo u nemačkim logorima više od osam miliona, čak deset puta više od gubitaka vojski svih ostalih članica antihitlerovske koalicije zajedno.

I ostala ratna statistika u vezi sa SSSR-om i Istočnim frontom je zapanjujuća. Nemački Vermaht je, recimo, u direktnim okršajima sa Crvenom armijom izgubio čak sedam puta više vojnika nego na svim ostalim frontovima Evrope i Severne Afrike zajedno. Sličan, ako ne i drastičniji odnos važi za ostale ratne statistike kakve istorija ljudskog društva ne pamti, kao što su materijalna razaranja, a da ne pominjemo civilne žrtve koje su podneli ruski i ostali narodi SSSR-a, koje zajedno sa poginulim i umrlim vojnicima prelaze brojku od 25 miliona.

Vojne parade su neizostavno obeležje velikog praznika u Rusiji. Pre dana pobede najznačajniju manifestaciju takvog tipa predstavljala je parada povodom godišnjice Oktobarske revolucije 8. novembra. Čak i kada su 1941. tenkovi generala Guderijana bili na tridesetak kilometara od Crvenog trga, Staljin je odlučio da se parada održi. Svi koji su tada prodefilovali pred sovjetskim vojnim i političkim rukovodstvom sa Crvenog trga otišli su pravo na front. Neki od njih nepune četiri godine kasnije, na današnji dan pre 79 godina, ušli su u Berlin kao pobednici u najvećem i najstrašnijem ratu koji pamti ljudska civilizacija.

Ni u prethodne dve godine, uprkos svim izazovima, Rusija nije odustajala od parada pobede, istina uz određena ograničenja. Na paradi pre dve godine standardno su pokazani taktički i strateški raketni sistemi „iskander”, „topolj M” i JARS, PVO oruđa, oklopna tehnika i tenkovi T-72B3M, T-90M i T-14 armata. Izostala je avijacija, ali ne samo ona. Mnogi su tog 9. maja 2022. očekivali da će paradu i nacionalni naboj predsednik Putin iskoristiti da proglasi i delimičnu mobilizaciju, jer je situacija u ratu sa Ukrajinom odudarala od mnogih procena koje su prethodile napadu 22. februara. Da se tada nije oklevalo, uzimajući u obzir vreme potrebno za dodatnu obuku i formiranje borbenih jedinica, mobilisana vojska na položajima bi se našla početkom avgusta. Sudbina uspešne jesenje ukrajinske ofanzive u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti verovatno bi doživela sudbinu one prošlogodišnje u Zaporožju, a danas bi Rusi nakon pune konsolidacije oružanih snaga imali još povoljniju situaciju na bojnom polju i međunarodnoj političkoj areni.

Prošlogodišnja parada pobede bila je još skromnija od one iz 2022, pored avijacije izostali su i tenkovi, sa izuzetkom muzejskog T-34, kojim parada tradicionalno i počinje. Razlozi za nikad skromniju paradu bili su dvojaki. Ruskoj vojsci, koja je čekala ukrajinsku ofanzivu na Zaporožju, neophodna je bila bukvalno svaka cev koja je mogla da puca, uključujući i davno otpisane i konzervirane tenkove T-55 i T-62. Postojao je i rizik od ukrajinskih diverzija prilikom prevoza tehnike železnicom. Nekoliko dana pre parade Ukrajina je pokušala da malim dronovima, verovatno nedaleko lansiranim, pogodi kulu Kremlja. Sredstva protivelektronske borbe reagovala su u poslednjem momentu i dronovi su nekoliko metara pre pogotka u cilj uništeni.

Današnja, treća po redu parada u ratno vreme, mogla bi da bude svečanija od prethodne dve, možda ponovo polete i avioni. Mogla bi da bude i politički i simbolički interesantnija, posebno ako tradicionalni raport komandanta kopnene vojske generala Olega Saljnikova ne primi ministar odbrane u ostavci Sergej Šojgu. Po Ustavu Ruske Federacije, vlada nakon predsedničke inauguracije podnosi ostavku. Mnogi sumnjaju da će posle hapšenja njegovog zamenika Timura Ivanova, osumnjičenog za korupciju, Šojgu ostati na mestu ministra odbrane. Dakle, današnja Parada pobede mogla bi da označi definitivan kraj „epohe Šojgu”. Njegov ministarski staž, kada se doda prethodna funkcija ministra za vanredne situacije, dostiže neverovatnih 30 godina.