Kako je vila „Mozer” sačuvana od rušenja

Dok širom grada već godinama u naletu investitora bageri ruše objekte prepoznate kao vredna zdanja koja bi trebalo čuvati i zakonom štititi, jedna vila u Zemunu proglašena je za spomenik kulture uprkos tome što da se nalazi u delu grada koji čeka preobražaj iz fabričkog kompleksa u stambeno-poslovni. Vila „Mozer” u Mozerovoj ulici 7 u krugu nekadašnjeg „Navipa”, jednog od najvećih proizvođača vina u bivšoj Jugoslaviji, više ne sme da se ruši niti da joj se menja izvorni izgled, a novi vlasnik moći će da u nju smesti – vrtić.

To je nova namena zdanja predviđena planom detaljne regulacije šireg područja uz Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa” kojim je obuhvaćeno 88 hektara uključujući i fabrički kompleks u kojem se nekad proizvodilo vino i šampanjac. „Navip” i slobodno zemljište u njegovoj blizini duž ulica Marije Bursać i Mozerove prema tom planskom dokumentu usvojenom 2020. doživeće najveći graditeljski bum jer na oko deset hektara, koliko obuhvataju, moći će da bude sagrađeno oko 200.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnih objekata sa najviše šest etaža. Izgradnja će povećati i broj stanovnika sa sadašnjih 3.000 na oko 12.000. Dve godine kasnije, juna 2022. imovina „Navipa” ad u stečaju koja se nalazi u Mozerovoj ulici 7 prodata je, potvrdili su juče za naš list u kancelariji stečajnog upravnika Vasilja Vasiljevića.

Kako je vila „Mozer”, koju je projektovao jedan od vodećih arhitekta srpske moderne Milan Zloković, sačuvana?

– Bila je to rovovska borba. Kuća je stavljena pod prethodnu zaštitu 2019. u trenutku kada se plan detaljne regulacije za taj deo grada našao na javnom uvidu i kojim je na mestu „Navipa” predviđena izgradnja stanova. Najveće zasluge za to pripadaju Gradskom zavodu za zaštitu spomenika koji je blagovremeno pripremio elaborat čime je objekat stavljen pod prethodnu zaštitu. U daljoj proceduri imali smo podršku i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva kulture tako da je vila „Mozer” odlukom vlade prošle nedelje konačno uvršćena u registar kulturnih dobara – kaže Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije „Milan Zloković”.

On se nada da će novi vlasnik znati da prepozna kakav je dragulj dobio i da će on biti njegov doprinos kulturi i društvu kada vilu „Mozer” obnovi i pretvori u vrtić.

– Ona nije izuzeta iz privatizacije, što bi moglo i trebalo da se uradi kada je reč o značajnim objektima kulturne baštine. Osim toga, neophodno je da država ima zakonski i finansijski mehanizam kojim će da podstiče privatne vlasnike zaštićenih zdanja da ih obnavljaju. Takav princip promenio bi stanje zaštićenih objekata, ali i budućnost onih koji tek treba da se štite – ističe Mojović.

Osim vile „Mozer”, objekti koje je projektovao Zloković i koji su kulturna dobra jesu i zgrade salona i servisa „Fijat- Jugoauto” na Auto-komandi i Josifa Šojata u Kralja Milutina, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, porodična kuća u Internacionalnih brigada, kuća Nevene Zaborski u Dalmatinskoj, vile Šterić i Prendić. Ova poslednja sagrađena u Profesorskoj koloniji u Ulici Osmana Đikića predstavlja primer dobre rekonstrukcije, kaže Mojović.

– Vila Prendić je izuzetak koji potvrđuje pravilo da privatni vlasnik može da obnovi spomenik kulture prema pravilima zaštite, što je herojski uradio čovek koji je kupio tu kuću. I namučio se da je renovira, ali je sačuvao sve one vrednosti zbog kojih je vila zaslužila da bude spomenik kulture. Ne znam da je neki objekat u rukama privatnog vlasnika, znači nije javni objekat i ne rekonstruiše ga država, tako dobro obnovljen – izričit je Mojović.

I na vilu „Mozer”, koja je uz proizvodne pogone bila u vlasništvu porodice Mozer, a potom je taj fabrički kompleks nacionalizovan pod imenom „Navip”, može se primeniti isti recept. Ona je, doduše, već posle Drugog svetskog rata dograđena u visinu čime su se kaskadni oblik i karakteristične terase izgubile, što treba da se vrati u prvobitni oblik.

Vila „Mozer” građena je između 1929. i 1930. godine kao stambena slobodnostojeća dvospratnica u nekadašnjem kompleksu vinarije Bruna Mozera, a predlog proglašenja tog zdanja za spomenik kulture pripremile su istoričarka umetnosti Aleksandra Dabižić, konzervator savetnik, i arhitekta Ljiljana Konta, konzervator savetnik iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zahtevi za vraćanje oduzete imovine porodice Mozer

Naslednici starih vlasnika (Mozer) Agenciji za restituciju podneli su dva zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje. U jednom se potražuje preduzeće „Vinarija Bruno Mozer”, dok je u drugom zahtevu navedeno da se, između ostalog, potražuje i kuća u Zemunu u Mozerovoj 7.

– Imovina je oduzeta odlukom o konfiskaciji, tako da je postupak prekinut do okončanja postupka rehabilitacije. Ona se vodi pred Višim sudom u Beogradu i od odluke suda zavisi da li će se usvojiti zahtev za vraćanje oduzete imovine. Ukoliko sud donese rešenje kojim se odbija zahtev za rehabilitaciju, i Agencija će doneti rešenje kojim se odbija zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, budući da je rehabilitacija kod imovine oduzete konfiskacijom preduslov za restituciju. Ako sud usvoji zahtev za rehabilitaciju, Agencija će doneti odluku o vraćanju oduzete imovine, odnosno obeštećenju – kazali su juče za naš list u Agenciji za restituciju.