„Frančišek” u Bitef teatru

Predstava Mestnog gledališča Ptuj „Frančišek” prema romanu „Sveti Franja” Nikosa Kazancakisa, u režiji Jerneja Lorencija, dvostrukog dobitnika „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu biće pred beogradskom publikom u subotu uveče, 11. maja od 20 sati u Bitef teatru. Dramaturg je Matic Starina, kostimografkinja Belinda Radulović, scenograf Branko Hojnik, kompozitor Branko Rožman, koreografkinja Kaja Lorenci. Igraju: Tamara Avguštin i Janez Škof.

Jernej Lorenci tokom proteklih godina gostovao je na Bitefu sa nagrađivanim predstavama ,,Poludela lokomotiva”, ,,Oluja”, ,,Ilijada”, „Carstvo nebesko” (koprodukcija Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra). 

Franjo Asiški je velika religiozna, mitološka, istorijska i umetnička ličnost. Njegov svetački oreol ostaje neprevaziđen jer je postao simbol. Tokom vekova on je prevazišao geografiju, pa čak i hrišćanstvo, osvojivši veliki deo sveta. Postao je gigant, bezbroj puta prikazan, literarizovan, mitski natčovek, anđeo, skoro Bog. Ipak, iza lika velikog Franje Asiškog stoji običan čovek po imenu Franjo, koji je živeo u antičko doba. Sagledao je svet i sebe na nov način i takođe je počeo da živi na nov način. Video je dalje od materijalnog, iznad ambicija, iznad pohlepe i požude. I sam je živeo takvim primerom. Bio je, što je najvažnije, stalni praktikant: zahtevao je najviše od sebe. Patio je, boreći se sa svojim demonima i istrajavajući u svojoj veri. Borio se sa sobom, a ne sa drugima. On je to preuzeo na sebe, ne okrivljujući druge. Prihvatao je sve i svakoga, nije delio i nije sudio. Bio je svestan da je svako ljudsko biće jedinstveno i neponovljivo. U predstavi „Frančišek”  fokus je na demistifikovanom, humanizovanom Franji koji nije želeo moć i autoritet, ali su moć i autoritet bili zloupotrebljeni u njegovo ime. Nije želeo da menja svet, ali je ponudio način promene sebe i odnosa prema drugima. Proglasio je novo ludilo. A njegovo novo ludilo je: ljubav.