„Франчишек” у Битеф театру

Представа Местног гледалишча Птуј „Франчишек” према роману „Свети Фрања” Никоса Казанцакиса, у режији Јернеја Лоренција, двоструког добитника „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу биће пред београдском публиком у суботу увече, 11. маја од 20 сати у Битеф театру. Драматург је Матиц Старина, костимографкиња Белинда Радуловић, сценограф Бранко Хојник, композитор Бранко Рожман, кореографкиња Каја Лоренци. Играју: Тамара Авгуштин и Јанез Шкоф.

Јернеј Лоренци током протеклих година гостовао је на Битефу са награђиваним представама ,,Полудела локомотива”, ,,Олуја”, ,,Илијада”, „Царство небеско” (копродукција Народног позоришта у Београду и Битеф театра). 

Фрањо Асишки је велика религиозна, митолошка, историјска и уметничка личност. Његов светачки ореол остаје непревазиђен јер је постао симбол. Током векова он је превазишао географију, па чак и хришћанство, освојивши велики део света. Постао је гигант, безброј пута приказан, литераризован, митски натчовек, анђео, скоро Бог. Ипак, иза лика великог Фрање Асишког стоји обичан човек по имену Фрањо, који је живео у античко доба. Сагледао је свет и себе на нов начин и такође је почео да живи на нов начин. Видео је даље од материјалног, изнад амбиција, изнад похлепе и пожуде. И сам је живео таквим примером. Био је, што је најважније, стални практикант: захтевао је највише од себе. Патио је, борећи се са својим демонима и истрајавајући у својој вери. Борио се са собом, а не са другима. Он је то преузео на себе, не окривљујући друге. Прихватао је све и свакога, није делио и није судио. Био је свестан да је свако људско биће јединствено и непоновљиво. У представи „Франчишек”  фокус је на демистификованом, хуманизованом Фрањи који није желео моћ и ауторитет, али су моћ и ауторитет били злоупотребљени у његово име. Није желео да мења свет, али је понудио начин промене себе и односа према другима. Прогласио је ново лудило. А његово ново лудило је: љубав.