Jelovnik u tranziciji

Prosečan srpski dnevni jelovnik sastavljen je od jaja, sira, slanine, mnogo mesa i prerađevina, alkohola i belog hleba. Jedna takva trpeza na kojoj se u tri obroka našlo dva jaja, komad sira od 60 g, čaša jogurta, dve sarme, dve viršle, salata od kupusa, ceo hleb, jedna čaša piva i jedna soka, kafa sa šećerom, „teška” je 2.518 kalorija. Energetski dovoljno, ali neodgovarajuće biološke vrednosti.

I Srbija prolazi kroz nutritivnu tranziciju. Loše navike u ishrani stigle su sa Zapada, pa je porodični jelovnik gotovo zaboravljen. Sve se više jede s nogu, brzo, začinjeno i nezdravo, a jurnjava za novcem i sati provedeni u kancelarijama doneli su i nove navike, nedovoljno fizičke aktivnosti i zdravstvene probleme koji više ne biraju godine.

Svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak. Isključivo beli hleb jede 60 odsto mladih i polovina odrasle populacije. Ribu ne jede 60 odsto mladih i dece. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da on nije štetan. Nedovoljno se unosi voće i povrće, čak pet do šest puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene organizacije, pokazala je studija o zdravstvenom stanju nacije iz 2000. godine. Prilike se nisu mnogo promenile ni danas.

– Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka je oko 2.800 kalorija što je solidno, jer dnevne potrebe odrasle žene iznose 2.400, a muškarca 2.600 kalorija. Ipak, piramida ishrane u našoj zemlji ima oblik peščanog sata. Unosimo mnogo više masti nego drugih važnih hranljivih materija. Povrće čini tek oko pet procenata, a voće i proizvodi od voća 2,3 odsto ukupne energije, meso 11,3, a mleko i mlečni proizvodi 6,9 odsto – kaže docent dr Maja Nikolić sa Medicinskog fakulteta u Nišu.

U konzumiranju svežeg i prerađenog voća u odnosu na razvijeni svet mnogo zaostajemo. Za razliku od stanovnika Evropske unije koji su tokom prošle godine trošili i do 300 kilograma voća, kod nas je ta količina pet puta manja po glavi stanovnika. Najviše su se jele jabuke, nešto manje banane, a gotovo nimalo ostale vrste voća među kojima je i limun, šljive, trešnje, kajsije i breskve. Konzumirali smo i manje šećera od stanovnika u zapadnim zemljama, ali zato prednjačimo u potrošnji ulja (jer u svetu se vode kampanje protiv masne hrane, pa se i potrošnja smanjuje).

Klinički biohemičar i nutricionista dr Milka Popović kaže da se na našim trpezama najčešće nalazi visokokalorična, ali „prazna” hrana. Upravo poskupljenja i težak ekonomski trenutak su dobra prilika da se poprave navike u ishrani. I ona se slaže sa tvrdnjama da zdrava hrana nije skupa.

– Svest o promeni ishrane se menja i sve više ljudi se interesuje kako da se zdravo hrani. Problem je najizraženiji kod mlade populacije koja se hrani u pekarama i restoranima brze hrane, kaže dr Popović.

Čak su se i stanovnici mediteranskih zemalja odrekli svojih dobrih navika u ishrani. Hrana bazirana na maslinovom ulju, ribi i povrću zamenjena je premasnom, preslanom ili preslatkom hranom koja je stigla sa sve većim brojem supermarketa i restorana brze hrane. U poslednjih 40 godina u Grčkoj, Italiji i Španiji dnevni unos kalorija je povećan za oko 30 odsto, pa je upravo Grčka zemlja sa najvišom stopom gojaznih u Evropskoj uniji – čak 75 odsto populacije je gojazno ili ima probleme sa prekomernom težinom.

– Istraživanje u Srbiji je pokazalo da su posledice nepravilne ishrane ostavile traga i na zdravlje. Tako smo došli do podatka da je 17 odsto odraslih i 10 odsto dece gojazno, a da je 37 procenata predgojaznih ljudi – kaže dr Maja Nikolić.

Kada je reč o gojaznosti dece, interesantno je da je sve manje razlike između sela i grada. Osim gojaznosti zbog loše ishrane javljaju se i problemi poput nutritivne anemije i hipertenzije od koje boluje 40 odsto odraslih i pet odsto dece. Nepravilna ishrana i njene posledice su poslednjih godina, prema nekim podacima, predstavljale značajan uzrok obolevanja i umiranja u našoj zemlji.

Ne treba zanemariti ni druge faktore rizika. Više od 60 odsto ispitanika je nedovoljno fizički aktivno, svaki drugi muškarac ili treća žena, kao i 30 odsto adolescenata su pušači.

Dr Branka Lazić, načelnik opšte medicine u Domu zdravlja Stari grad, kaže da u našoj zemlji, bez obzira na ekonomsku situaciju, ima više gojaznih nego neuhranjenih ljudi. To je posledica nekvalitetne ishrane i loših navika kojih se teško odričemo. Većinu „prekršaja” pravimo svesno, čisto iz folklora, jer se u Srbiji dobar ručak ne može zamisliti bez mnogo mesa.

– Dva puta nedeljno je dovoljno jesti crveno meso, dva puta ribu i isto toliko pečurke, soju, testenine. Čorbe i supe su obavezne, kaže dr Lazić.

Uzimajući u obzir ove podatke i konstataciju da svako od nas ima bar jednu pogrešnu naviku u ishrani, postavlja se pitanje kako ih menjati i pre svega sačuvati zdravlje. Stručnjaci kažu da je za početak važno prestati sa lošim kombinacijama namirnica. Iako je i u Srbiji svest o zdravoj ishrani znatno porasla, ipak se prosečan ručak i dalje sastoji od supe, mesa i krompira i dosta hleba. Neki najviše vole piletinu i testenine, kombinuju žitarice sa mlekom, a ribu sa pirinčem. Nezdravo i skupo, ako ćemo o kućnom budžetu.

Dr Maja Nikolić pominje da je zabluda da su zdrave namirnice obavezno skupe. Ako je reč o voću, kaže, može to da bude i neka jeftinija vrsta, poput jabuka, ili se može koristiti povrće kao zamena. Osnovna preporuka ovog, ali i većine stručnjaka koji se bave ishranom jeste da treba unositi što više namirnica biljnog porekla, a umesto mesa jesti jaja, ribu, pa i orahe, na primer. Važan je makar jedan obrok sa porodičnog jelovnika.

Na prehrambene proizvode, bez hleba i peciva, prosečno domaćinstvo je tokom prošle godine trošilo 41 odsto raspoloživog novca (35.414 dinara koliko je iznosio prošlogodišnji prosečan mesečni budžet domaćinstva u Srbiji). Za pokriće prosečne potrošačke korpe u decembru prošle godine bilo je potrebno izdvojiti 87 odsto, a minimalne 55 procenata neto zarade u Srbiji.

Po računici zvanične statistike, samo izdaci za hranu i bezalkoholna pića, prema rezultatima poslednje ankete o potrošnji , u mesečnim primanjima prosečne porodice sada učestvuju sa više od 43,5 odsto. Prognoze su da će do kraja ove godine na ishranu ići gotovo polovina neto zarade. Stručnjaci savetuju da se više novca troši na pijacama na namirnice koje su ekonomski prihvatljivije i korisnije za zdravlje

Jelica Antelj

---------------------------------------------------

Siti u kupovinu

Onaj ko želi da menja navike u ishrani trebalo bi, kažu stručnjaci, da u kupovinu ne ide praznog stomaka i da nosi listu pripremljenu prema jelovniku(samo ono što je potrebno). Važno je i da čita etikete i da zna da jedan gram masti vredi devet kalorija, ali i da izbegava da kupuje prerađenu hranu. Discipline treba i u kuhinji, tako se domaćicama preporučuje da meso pre pripreme očiste od svih masnoća, kožicu sa piletine, da umesto suncokretovog koriste male količine maslinovog ili susamovog ulja. Što više povrća i svežih začinskih biljaka.

--------------------------------------------------

Dobre i loše kombinacije

Na jelovniku bi trebalo da se meso, pirinač, testenina, hleb i riba kombinuju isključivo sa povrćem, ali nikako ne bi trebalo mešati meso i krompir, ribu i pirinač, piletinu i testeninu, sir i hleb ili žitarice i mleko.

--------------------------------------------------

Kalorije i hrana

Kalorijske vrednosti namirnica mogu da budu dobar put za promenu ishrane, za one koji imaju strpljenja i vremena da ih se pridržavaju. Tako 100 grama belog hleba ima 234, a crnog 222 kalorije. Ista količina suve i masne slanine ima 797 kalorija, belance 44, a žumance 368 kalorija. Suvo grožđe ima 246 kalorija, 100 grama belog grožđa 60, limun 43, banana 79, prženi kikiriki 570, a orah 649 kalorija.