Јеловник у транзицији

Просечан српски дневни јеловник састављен је од јаја, сира, сланине, много меса и прерађевина, алкохола и белог хлеба. Једна таква трпеза на којој се у три оброка нашло два јаја, комад сира од 60 г, чаша јогурта, две сарме, две виршле, салата од купуса, цео хлеб, једна чаша пива и једна сока, кафа са шећером, „тешка” је 2.518 калорија. Енергетски довољно, али неодговарајуће биолошке вредности.

И Србија пролази кроз нутритивну транзицију. Лоше навике у исхрани стигле су са Запада, па је породични јеловник готово заборављен. Све се више једе с ногу, брзо, зачињено и нездраво, а јурњава за новцем и сати проведени у канцеларијама донели су и нове навике, недовољно физичке активности и здравствене проблеме који више не бирају године.

Свако треће дете и свака друга одрасла особа нема три оброка у току дана, а најчешће се прескаче доручак. Искључиво бели хлеб једе 60 одсто младих и половина одрасле популације. Рибу не једе 60 одсто младих и деце. Алкохол се конзумира три пута више него млеко, а свака четврта особа сматра да он није штетан. Недовољно се уноси воће и поврће, чак пет до шест пута мање у односу на препоруке Светске здравствене организације, показала је студија о здравственом стању нације из 2000. године. Прилике се нису много промениле ни данас.

– Енергетска вредност просечног дневног оброка је око 2.800 калорија што је солидно, јер дневне потребе одрасле жене износе 2.400, а мушкарца 2.600 калорија. Ипак, пирамида исхране у нашој земљи има облик пешчаног сата. Уносимо много више масти него других важних хранљивих материја. Поврће чини тек око пет процената, а воће и производи од воћа 2,3 одсто укупне енергије, месо 11,3, а млеко и млечни производи 6,9 одсто – каже доцент др Маја Николић са Медицинског факултета у Нишу.

У конзумирању свежег и прерађеног воћа у односу на развијени свет много заостајемо. За разлику од становника Европске уније који су током прошле године трошили и до 300 килограма воћа, код нас је та количина пет пута мања по глави становника. Највише су се јеле јабуке, нешто мање банане, а готово нимало остале врсте воћа међу којима је и лимун, шљиве, трешње, кајсије и брескве. Конзумирали смо и мање шећера од становника у западним земљама, али зато предњачимо у потрошњи уља (јер у свету се воде кампање против масне хране, па се и потрошња смањује).

Клинички биохемичар и нутрициониста др Милка Поповић каже да се на нашим трпезама најчешће налази висококалорична, али „празна” храна. Управо поскупљења и тежак економски тренутак су добра прилика да се поправе навике у исхрани. И она се слаже са тврдњама да здрава храна није скупа.

– Свест о промени исхране се мења и све више људи се интересује како да се здраво храни. Проблем је најизраженији код младе популације која се храни у пекарама и ресторанима брзе хране, каже др Поповић.

Чак су се и становници медитеранских земаља одрекли својих добрих навика у исхрани. Храна базирана на маслиновом уљу, риби и поврћу замењена је премасном, пресланом или преслатком храном која је стигла са све већим бројем супермаркета и ресторана брзе хране. У последњих 40 година у Грчкој, Италији и Шпанији дневни унос калорија је повећан за око 30 одсто, па је управо Грчка земља са највишом стопом гојазних у Европској унији – чак 75 одсто популације је гојазно или има проблеме са прекомерном тежином.

– Истраживање у Србији је показало да су последице неправилне исхране оставиле трага и на здравље. Тако смо дошли до податка да је 17 одсто одраслих и 10 одсто деце гојазно, а да је 37 процената предгојазних људи – каже др Маја Николић.

Када је реч о гојазности деце, интересантно је да је све мање разлике између села и града. Осим гојазности због лоше исхране јављају се и проблеми попут нутритивне анемије и хипертензије од које болује 40 одсто одраслих и пет одсто деце. Неправилна исхрана и њене последице су последњих година, према неким подацима, представљале значајан узрок оболевања и умирања у нашој земљи.

Не треба занемарити ни друге факторе ризика. Више од 60 одсто испитаника је недовољно физички активно, сваки други мушкарац или трећа жена, као и 30 одсто адолесцената су пушачи.

Др Бранка Лазић, начелник опште медицине у Дому здравља Стари град, каже да у нашој земљи, без обзира на економску ситуацију, има више гојазних него неухрањених људи. То је последица неквалитетне исхране и лоших навика којих се тешко одричемо. Већину „прекршаја” правимо свесно, чисто из фолклора, јер се у Србији добар ручак не може замислити без много меса.

– Два пута недељно је довољно јести црвено месо, два пута рибу и исто толико печурке, соју, тестенине. Чорбе и супе су обавезне, каже др Лазић.

Узимајући у обзир ове податке и констатацију да свако од нас има бар једну погрешну навику у исхрани, поставља се питање како их мењати и пре свега сачувати здравље. Стручњаци кажу да је за почетак важно престати са лошим комбинацијама намирница. Иако је и у Србији свест о здравој исхрани знатно порасла, ипак се просечан ручак и даље састоји од супе, меса и кромпира и доста хлеба. Неки највише воле пилетину и тестенине, комбинују житарице са млеком, а рибу са пиринчем. Нездраво и скупо, ако ћемо о кућном буџету.

Др Маја Николић помиње да је заблуда да су здраве намирнице обавезно скупе. Ако је реч о воћу, каже, може то да буде и нека јефтинија врста, попут јабука, или се може користити поврће као замена. Основна препорука овог, али и већине стручњака који се баве исхраном јесте да треба уносити што више намирница биљног порекла, а уместо меса јести јаја, рибу, па и орахе, на пример. Важан је макар један оброк са породичног јеловника.

На прехрамбене производе, без хлеба и пецива, просечно домаћинство је током прошле године трошило 41 одсто расположивог новца (35.414 динара колико је износио прошлогодишњи просечан месечни буџет домаћинства у Србији). За покриће просечне потрошачке корпе у децембру прошле године било је потребно издвојити 87 одсто, а минималне 55 процената нето зараде у Србији.

По рачуници званичне статистике, само издаци за храну и безалкохолна пића, према резултатима последње анкете о потрошњи , у месечним примањима просечне породице сада учествују са више од 43,5 одсто. Прогнозе су да ће до краја ове године на исхрану ићи готово половина нето зараде. Стручњаци саветују да се више новца троши на пијацама на намирнице које су економски прихватљивије и корисније за здравље

Јелица Антељ

---------------------------------------------------

Сити у куповину

Онај ко жели да мења навике у исхрани требало би, кажу стручњаци, да у куповину не иде празног стомака и да носи листу припремљену према јеловнику(само оно што је потребно). Важно је и да чита етикете и да зна да један грам масти вреди девет калорија, али и да избегава да купује прерађену храну. Дисциплине треба и у кухињи, тако се домаћицама препоручује да месо пре припреме очисте од свих масноћа, кожицу са пилетине, да уместо сунцокретовог користе мале количине маслиновог или сусамовог уља. Што више поврћа и свежих зачинских биљака.

--------------------------------------------------

Добре и лоше комбинације

На јеловнику би требало да се месо, пиринач, тестенина, хлеб и риба комбинују искључиво са поврћем, али никако не би требало мешати месо и кромпир, рибу и пиринач, пилетину и тестенину, сир и хлеб или житарице и млеко.

--------------------------------------------------

Калорије и храна

Калоријске вредности намирница могу да буду добар пут за промену исхране, за оне који имају стрпљења и времена да их се придржавају. Тако 100 грама белог хлеба има 234, а црног 222 калорије. Иста количина суве и масне сланине има 797 калорија, беланце 44, а жуманце 368 калорија. Суво грожђе има 246 калорија, 100 грама белог грожђа 60, лимун 43, банана 79, пржени кикирики 570, а орах 649 калорија.