S diplomom ETF-a od domaćih startapova do „Gugla” i „Fejsbuka”

U maju 2000. godine na naslovnici časopisa „Tajm” objavljena je fotografija čoveka delom obučenog u poslovno odelo, dok je njegova druga polovina bila virtuelno kreirana, uz naslov „Najtraženija zanimanja budućnosti”. Tema broja bavila se i profesijama kojima su u narednim decenijama „dani odbrojani”. I tu se američke kolege nisu proslavile kao prognozeri – na primer, učitelji, vozači kamiona i zatvorski čuvari i dalje postoje. Ali sasvim su pogodili da na tržištu rada sutrašnjica pripada kompjuterskim stručnjacima koji će se baviti veštačkom inteligencijom (AI).

Zov budućnosti prepoznat je i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je 2004. utemeljen smer za Softversko inženjerstvo. Dve decenije postojanja obeležene su prekjuče prigodnom svečanošću na ovom fakultetu.

„Prve godine smo upisali 43 polaznika i obezbedili 13 stipendija, iako u tom trenutku nismo znali kako će sve da izgleda. Ali partneri su u nas imali poverenja. Danas iza nas stoje skoro sve najveće IT kompanije u Srbiji, u kojima naši studenti obavljaju praksu. Ona je obavezna i ne možete diplomirati dok je ne završite”, kaže prof. dr Boško Nikolić, šef odseka za Softversko inženjerstvo na ETF-u.

Prema njegovim rečima, na ovom smeru, između ostalog, izučavaju se osnovni predmeti u vezi sa AI algoritmima i neuronskim mrežama. O interesovanju za ovu oblast govori podatak da je broj upisanih rastao iz godine u godinu.

„Sada po akreditaciji možemo da upišemo 180 studenta. Od tog broja, njih 30 se finansira iz budžeta, a ostalo su samofinansirajući. Otprilike tri kandidata konkurišu na jedno mesto, tako da smo popunjeni svake godine. Do sada smo ukupno upisali 2.300 studenata, a 931 je diplomirao”, kaže Nikolić i naglašava da je jedna od prednosti odseka to što od početka počiva na saradnji sa industrijom.

Profesor Nikolić ističe da je naročito ponosan na 14 bivših studenata koji su stekli doktorsku titulu. Njih sedam na ETF-u i isto toliko na fakultetima širom sveta, od Ciriha, Geteborga, Londona do Sjedinjenih Američkih Država.

Nabrajanje inostranih destinacija nameće bolno pitanje naše akademske zajednice – da li većinu mladih inženjera, nakon što se fotografišu sa diplomom kod spomenika Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta, put vodi ka „drugom Nikoli Tesli”, tj. ka aerodromu s koga odlaze u inostranstvo?

„Pravili smo anketu i trenutno imamo više od stotinu bivših studenata u najznačajnijim svetskim kompanijama, poput ’Gugla’, ’Fejsbuka’, ’Amazona’, ’Volva’... Ali valja istaći i da su nekoliko najznačajnijih startapova u Srbiji osnovali upravo naši bivši studenti”, kaže naš sagovornik.

Baš kao što softveri i aplikacije svakodnevno evoluiraju, tako se i na ETF-u trude da ostanu u korak s tehnologijom koju izučavaju.

„Svake godine pokušavamo da modernizujemo učionice i uslove u kojima studenti rade. Trenutno od 44 ispita, njih 28 se polaže na računarima. Što se tiče programa nastave, inovacije su konstantne. Ove godine uveli smo više predmeta u vezi sa veštačkom inteligencijom, posebno sa dubokim mašinskim učenjem i sa zaštitom podataka. Takođe smo dodali i predmete koji se tiču rukovođenja softverskim projektima”, objašnjava profesor Nikolić.

Na smeru Softversko inženjerstvo, sem predmeta u vezi sa realizacijom softvera, izučavaju se i telekomunikacione mreže, robotika, fizika...

„Nastojimo da spojimo 75-godišnju tradiciju ETF-a sa programom koji je napravljen po preporukama naših i međunarodnih strukovnih organizacija, a po ugledu na vodeće svetske univerzitete”, kaže prof. Boško Nikolić.

Na pitanje da li softversko inženjerstvo ima „rok trajanja”, tj. da li će i njega u perspektivi zameniti veštačka inteligencija, naš sagovornik poručuje da „prirodna pamet” nema alternativu: „AI je tu da nas odmeni u automatizovanim, ponavljajućim poslovima, ali zadaci koje obavlja softverski inženjer mnogo su širi od samog kucanja koda. To je stvaralački čin koji veštačku inteligenciju koristi samo kao alat, da brže i efikasnije dođe do rezultata koje mašina, ma koliko naizgled savršena, ne može da postigne.”