Franc Kafka nije bio kafkijanska ličnost

Stota godišnjica smrti Franca Kafke u Beogradu obeležava se sedmodnevnim festivalom „K. Kafka sada”, u organizaciji Kulturnog centra Beograda, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Češkog centra Beograda i mreže EUNIC Srbija, od 11. do 18. maja, na više lokacija, i okupiće goste iz Srbije, Austrije i Češke. Na zvaničnom otvaranju, večeras, u 19 časova, posetioce na platou ispred Kulturnog centra Beograda očekuje performans „Mirage nymphs” koji kroz savremeni ples i prateće audio-vizuelne elemente istražuje doživljaj procesa preobražaja tela i mogućnost njegove konstantne adaptacije.

Festival je zamišljen kao niz kulturnih i umetničkih sadržaja koji na različite načine pokazuju kako Kafkini literarni svetovi mogu doprineti razumevanju sadašnjice, i obrnuto – kako ona doprinosi njihovoj relevantnosti. Uvodni dani festivala (od 11. do 13. maja) bili su posvećeni filmskom programu u Dvorani Kulturnog centra, delima velikih evropskih režisera, ali i kratkometražnim, eksperimentalnim i dokumentarnim formama.

Pored ostalog, tokom festivala biće predstavljeno srpsko izdanje romana „Život posle Kafke” Magdalene Placove, kao i knjiga priča za decu „Prašina, Balegar i Kristina”, inspirisana Kafkinim delima.

Završnica festivala namenjena je razgovorima sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti, povodom virtuelne izložbe „MedijaMorfoze” ostvarene u video-formatu, koja će biti premijerno prikazana u Likovnoj galeriji KCB-a, u Knez Mihailovoj 6. Festival se završava javnim čitanjem Kafkinog „Umetnika u gladovanju” na platou ispred Kulturnog centra Beograda.

Sa Jelenom Nidžović, urednicom književno-tribinskog programa Kulturnog centra Beograda i programskom urednicom festivalskih sadržaja u organizaciji KCB-a, razgovaramo o tome kako Kafkina prisutnost povezuje naše i njegovo vreme.

– Stotinu godina nakon Kafkine smrti možda je moguće konstatovati da smo se u deceniji koja je otpočela globalnom pandemijom i izolacijom obreli u postkafkijanskom stanju. Naši životi, društvena realnost naše zajednice i globalne promene, koje i dalje ne razumemo dovoljno dobro, poništile su skoro svaku izvesnost. Znanje je prešlo u kategoriju postistine, nadzorni kapitalizam je već neko vreme neprikrivena činjenica, a njegova sposobnost da prilagodi i poništi svaki oblik otpora. Drugim rečima, ono što je za Kafku bilo naslućivanje fantomskog ali izvesnog gospodarenja nad čovekom, za nas je sećanje na shvatljiviji život. Njegovo delo uticalo je na književnost i kulturu 20. veka, a bavilo se univerzalnim temama: sukobom pojedinca sa okolinom, problematičnom porodičnom dinamikom, izolovanošću ili begom od stvarnosti, svim onim nepredvidivim i nekontrolisanim što se obrušava na čoveka – kaže Jelena Nidžović.

Festival posvećen Kafki govori jezicima svih umetnosti, kako kaže naša sagovornica, a njegov program je eklektičan i prijemčiv najrazličitijoj publici.

– Kolege iz Gete instituta programu su doprinele i izložbom stripa, dok smo zahvaljujući Austrijskom kulturnom forumu bili u prilici da čujemo na granici eksperimenta izvedeno scensko izvođenje „Seoskog lekara”. Koleginice iz novouspostavljenog Češkog centra u Beogradu takođe će imati gošću, a KCB mesecima unazad priprema svoje brojne programe. Saradnja vodi prilici da se Kafka sagleda iz mnogih perspektiva, kontekstualizovan u logične kulturne okvire triju evropskih zemalja i, što mi je naročito važno, očima učesnika, izvođača i publike koji dolaze iz lokalne zajednice – ističe naša sagovornica.

Ovaj festival ukazuje na Kafku koji je slojevit i višeznačan, pa ona ukazuje na to da ponajpre treba istaći činjenicu da Kafkino delo nije u celosti „mračno” koliko i roman „Proces”, koji je s pravom deo obavezne lektire:

– Kafkine proze ne mogu se svesti na isključivu značenjsku ili emocionalnu nijansu – humor i ironija vrlo se neočekivano i vešto nađu na površini nekog detalja, a zatim se ponovo povuku pred stanjima apsurda ili nemoći. One prikazuju jednog Kafku. Ali osnove za sliku o njegovoj ličnosti potom neminovno preuredi suma teksta koja je prvobitno činila prvu priređenu verziju njegovih dnevnika. A ta slika, pak, nije istovetna onoj koja dolazi iz aforizama i osam plavih sveščica zatečenih u njegovoj ostavštini: Kafka je ceo izbrazdan identitetima.

Povrh svega toga stoji na hiljade interpretacija i najmanje nekoliko nacionalnih kultura sećanja i kulturno-političkih procesa uopšte, pa je tako Kafka po potrebi „preobražavan” u marksističkog autora, protoegzistencijalistu ili jevrejskog mistika. Polje saglasja, ustanovljeno zahvaljujući poslednjim biografskim istraživanjima, opcrtano je oko svega nekoliko činjenica, od kojih je najvažnija ona da Franc Kafka nije bio kafkijanska ličnost, objašnjava Jelena Nidžović.

Deo festivala posvećen je i najmlađima, a podrazumeva likovnu radionicu i predstavljanje ilustrovane knjige „Prašina, Balegar i Kristina” za decu i mlade u izdanju Kulturnog centra Beograda, u koju su uključene priče naših priznatih autora, nastale na predlošcima Kafkinog dela.