Da li je ukrajinski scenario opasnost po mir u Moldaviji

Republika Moldavija, nekada u sastavu Sovjetskog Saveza, na oku je evropske, pa i svetske javnosti. Blizina rata u Ukrajini, pokušaj zapadnih saveznika da se s juga kontinenta što više vojno približe Rusiji, delikatna pozicija otcepljenog Pridnjestrovlja, buna u Gaugaziji koja takođe ne beži od odvajanja od matične države... muče žitelje stešnjene na prostoru između Rumunije na zapadu i Ukrajine na istoku.

Šta je sporno? U skladu s trendom rasparčavanja država nekadašnje istočne Evrope, i u moldavskoj pokrajini Gaugaziji odlučili su da uzmu stvari u svoje ruke i otkažu poslušnost centrali. Lokalne vlasti u glavnom gradu pokrajine Komratu otvoreno su zapretile da će se, ukoliko iz prestonice Kišinjeva pošalju vojsku na lokalno stanovništvo, za pomoć obratiti međunarodnoj zajednici, pa i – Moskvi.

U okolnostima koje vladaju u ovom delu Starog kontinenta i samo pominjanje Rusije kao sudije izaziva nemalu pažnju. „Nadam se da do takvog raspleta neće doći, uzdam se u zdrav razum naših vlasti”, izjavila je Evgenija Gucul, lider Gaugazije, naglašavajući da ova oblast želi da ostane u sastavu matične države kao nezavisne, ali ne i da na silu postane deo Evropske unije, ili da se ujedini s Rumunijom, čemu u Kišinjevu uporno teže.

„Želimo da živimo u suverenoj i neutralnoj republici Moldaviji”, naglašava Guculova i dodaje: „Svakako će biti negativnih reakcija i iz Kišinjeva i iz Bukurešta, koji, u stvari, kontroliše aktivnosti moldavskih zvaničnika. Te reakcije mogu biti vrlo različite: od jasno izrečenih pretnji do uvođenja vojske i pokušaja gušenja naše nezavisnosti. U svakom slučaju, najave ujedinjenja Moldavije s Rumunijom i gubitak moldavskog suvereniteta označile bi ’smrt’ za našu zemlju i njenu kulturu”, zaključila je.

A taj suverenitet i neutralnost nekima nisu po volji. Oblast je već duže vreme pod teškim ekonomskim udarima centralne vlasti i trpi ogromne gubitke. Scenario je sličan kao u drugim prilikama: „neprilagođenoj” oblasti se uvode razne vrste sankcija, stvara se nervoza među građanima, potenciraju verske i etničke razlike, rađaju lokalne razmirice, počinju otvoreni sukobi... A onda se međunarodna zajednica, oličena prevashodno u Evropskoj uniji i NATO-u, ponudi da reši nesloge, siromaštvo, neslobode, da vrati demokratiju, blagostanje... Doduše sve pod određenim uslovima koje obavezno prati i odricanje od nemalog dela suvereniteta.

U Gaugaziji, pa i celoj Moldaviji, problem je blizina Ukrajine. Rusija je otvoreno najavila da će rat nastaviti do postizanja konkretnog cilja. To bi značilo da će mnogi ukrajinski vojnici uskoro biti primorani da se povuku, praktično da prebegnu u neku od susednih zemalja. Verovatno s kompletnim naoružanjem koje im preostane. Kako bi takav razvoj situacije uticao na mir u Gaugaziji nije potrebno posebno naglašavati.

Ukratko, kako jednoj tako maloj zemlji dopustiti da sama odlučuje o svojoj sudbini kad je smeštena na prostoru od velike strateške važnosti i za Zapad i za Istok? Čini se kao nemoguća misija. Ne treba ni sumnjati da bi ruske snage, ukoliko se Moldavija veže za Zapad, našle opravdanje da takvu odluku onemoguće. S druge strane, vojni komentatori iznose tezu da NATO ima plan da upravo preko ove zemlje prebaci svoje trupe u ukrajinsku luku Odesu. Govori se o čak 100.000 vojnika. Pri sadašnjem rasporedu vojne moći, to je sasvim logičan izbor. Sem toga, Rumunija je već u zapadnom članstvu.

Kako god bilo, oči sveta uprte su u omanju republiku. Prema pisanju zapadnih medija, Zapad već neko vreme na Moldaviju gleda kao na placdarm za svoje trupe. Pošto je potpuni poraz Ukrajine sve izgledniji, raste strateška vrednost Rumunije i njenih neposrednih suseda. Posebno imajući u vidu mogućnost razmeštanja francuskih jedinica na ovom terenu, kako je najavio predsednik Emanuel Makron.