Norveška, Španija i Irska priznaće Palestinu

Norveška, Španija i Irska zvanično su juče saopštile da će 28. maja priznati Palestinu kao državu. Ovaj diplomatski potez tri evropske države izazvao je bes u Izraelu, dok su predstavnici Hamasa i PLO-a odluku Osla, Madrida i Dablina pozdravili kao istorijski korak ka nezavisnoj državi.

Čelnici ovih zemalja, od kojih su dve članice EU, nadaju se da njihov potez neće biti samo simbolična podrška Palestincima, nego da će dati zamah političkom procesu koji bi mogao da pomogne u okončanju sukoba.

Kao uzvratnu meru izraelski šef diplomatije Izrael Kac odmah je povukao ambasadore iz Irske, Norveške i Španije poručivši da njegova zemlja neće dopustiti da ovo prođe u tišini, jer države koje priznaju Palestinu šalju poruku svetu da se teror isplati.

„Istorija će zapamtiti da su Španija, Norveška i Irska odlučile da dodele zlatnu medalju Hamasovim ubicama i silovateljima”, izjavio je Kac.

Norveški premijer Jonas Gar Stura juče je rekao da Palestina ima osnovno pravo na nezavisnu državu: „Ne može biti mira na Bliskom istoku ukoliko ne bude priznanja.”

Norveška, koja nije član Evropske unije, ali uglavnom prati odluke Brisela, dugo je podržavala rešenje o dve države. Da bi koliko-toliko ublažio bes Tel Aviva, predsednik norveške vlade je objasnio da su teror 7. oktobra počinili Hamas i militantne grupe koje nisu pristalice ovakvog rešenja i države Izrael.

Španski premijer Pedro Sančez je u parlamentu poručio da je došlo vreme da se pređe s reči na dela: „Želim jednu stvar da razjasnim, ovo priznanje nije protiv bilo koga, nije protiv naroda Izraela, naroda koji cenimo. A mnogo manje protiv Jevreja, naroda vrednog divljenja, čija je istorija povezana sa Španijom. Niti to ide u prilog Hamasu, kako kažu neki poslanici, koji pokušavaju da iskoriste tu situaciju.”

Predsednik Vlade Irske Sajmon Haris naglasio je da je odluka tri zemlje da se prizna Palestina legitimno pravo na državnost. Ova podrška rešenju o dve države, kako kaže, jedini je ispravan put ka miru i bezbednosti za Izrael, Palestinu i njihove narode.

„Palestinci u Gazi prolaze kroz najstrašniju patnju, poteškoće i glad. Kako neko može da opravda činjenicu da tamo deca odlaze uveče na spavanje, ne znajući da li će se probuditi? Civili sa svih strana moraju biti zaštićeni međunarodnim humanitarnim pravom. Jedini put ka miru je politički”, poručio je Haris, a preneo irski javni servis RTE.

Hamas, koji upravlja Gazom, odluku Irske, Španije i Norveške smatra važnim korakom ka potvrđivanju prava palestinskog naroda na stvaranje nezavisne države, prenosi Tas. Odluku je pozdravila i Palestinska uprava, koja ima ograničenu kontrolu na Zapadnoj obali. A generalni sekretar Izvršnog komiteta Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), Husein el Šeik je na platformi „Iks” ocenio da je ovo „istorijski trenutak u kojem slobodni svet trijumfuje, za istinu i pravdu”.

Pitanje je koliko će odluka Norveške, Irske i Španije da priznaju Palestinu promeniti stanje na terenu, jer većina države ionako već priznaje Palestinu kao državu.

Od 193 članice UN, 142 zemlje priznaju državu Palestinu. Među njima su mnoge bliskoistočne, afričke i azijske zemlje, ali ne i SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Japan ili Južna Koreja. Do juče je samo osam od 27 članica EU – Poljska, Bugarska, Mađarska, Češka, Rumunija, Slovačka, Švedska i Kipar – podržavalo palestinsku državnost.

U aprilu su SAD iskoristile svoj veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi sprečile pokušaj Palestine, koja u svetskoj organizaciji ima status stalnog posmatrača, da postane punopravna država članica UN.

Nekoliko zemalja EU, među kojima su Slovenija i Malta, prethodnih nedelja je nagoveštavalo da planiraju da priznaju Palestinu, ali se to nije juče dogodilo. Bi-Bi -Si primećuje da se ovom talasu priznanja Palestine nije pridružila ni Belgija, iako je premijer Aleksander de Kro blisko sarađivao sa svojim španskim kolegom na zaustavljanju rata u Gazi. Potpredsednica belgijske vlade Petra de Suter otkriva da nisu svi u vladajućoj koaliciji oduševljeni idejom priznanja Palestine budući da su nacionalni i evropski izbori za manje od tri nedelje.

Pitanje palestinske državnosti decenijama muči međunarodnu zajednicu. Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) prvi put je proglasila osnivanje države Palestine 1988. godine. Izrael ne priznaje palestinsku samostalnost, a premijer Benjamin Netanjahu je početkom godine obavestio SAD da se protivi uspostavljanju palestinske države kad se sukob u Gazi okonča.

Sežurne: Nema uslova da Francuska prizna Palestinu

Uslovi da se Palestina zvanično prizna kao država još nisu ispunjeni, izjavio je juče francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne, nakon što su Norveška, Španija i Irska najavile da će to učiniti 28. maja. Ovo nije samo simbolično pitanje ili pitanje političkog pozicioniranja, već diplomatsko oruđe u službi rešenja dve države koje žive jedna pored druge u miru i bezbednosti, naveo je Sežurne u saopštenju, preneo je Rojters.

Bela kuća: palestinsku državnost treba postići pregovorima, a ne jednostranim priznanjima

Vašington – Predsednik SAD Džozef Bajden veruje da bi palestinsku državnost trebalo dostići pregovorima, a ne jednostranim priznanjima, saopštila je juče Bela kuća. „Predsednik snažno podržava rešenje s dve države i za to je tokom cele svoje karijere”, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

On je izjavio da Bajden veruje kako bi „palestinsku državu trebalo ostvariti direktnim pregovorima strana, a ne jednostranim priznanjem”, preneo je Rojters.