Норвешка, Шпанија и Ирска признаће Палестину

Норвешка, Шпанија и Ирска званично су јуче саопштиле да ће 28. маја признати Палестину као државу. Овај дипломатски потез три европске државе изазвао је бес у Израелу, док су представници Хамаса и ПЛО-а одлуку Осла, Мадрида и Даблина поздравили као историјски корак ка независној држави.

Челници ових земаља, од којих су две чланице ЕУ, надају се да њихов потез неће бити само симболична подршка Палестинцима, него да ће дати замах политичком процесу који би могао да помогне у окончању сукоба.

Као узвратну меру израелски шеф дипломатије Израел Кац одмах је повукао амбасадоре из Ирске, Норвешке и Шпаније поручивши да његова земља неће допустити да ово прође у тишини, јер државе које признају Палестину шаљу поруку свету да се терор исплати.

„Историја ће запамтити да су Шпанија, Норвешка и Ирска одлучиле да доделе златну медаљу Хамасовим убицама и силоватељима”, изјавио је Кац.

Норвешки премијер Јонас Гар Стура јуче је рекао да Палестина има основно право на независну државу: „Не може бити мира на Блиском истоку уколико не буде признања.”

Норвешка, која није члан Европске уније, али углавном прати одлуке Брисела, дуго је подржавала решење о две државе. Да би колико-толико ублажио бес Тел Авива, председник норвешке владе је објаснио да су терор 7. октобра починили Хамас и милитантне групе које нису присталице оваквог решења и државе Израел.

Шпански премијер Педро Санчез је у парламенту поручио да је дошло време да се пређе с речи на дела: „Желим једну ствар да разјасним, ово признање није против било кога, није против народа Израела, народа који ценимо. А много мање против Јевреја, народа вредног дивљења, чија је историја повезана са Шпанијом. Нити то иде у прилог Хамасу, како кажу неки посланици, који покушавају да искористе ту ситуацију.”

Председник Владе Ирске Сајмон Харис нагласио је да је одлука три земље да се призна Палестина легитимно право на државност. Ова подршка решењу о две државе, како каже, једини је исправан пут ка миру и безбедности за Израел, Палестину и њихове народе.

„Палестинци у Гази пролазе кроз најстрашнију патњу, потешкоће и глад. Како неко може да оправда чињеницу да тамо деца одлазе увече на спавање, не знајући да ли ће се пробудити? Цивили са свих страна морају бити заштићени међународним хуманитарним правом. Једини пут ка миру је политички”, поручио је Харис, а пренео ирски јавни сервис РТЕ.

Хамас, који управља Газом, одлуку Ирске, Шпаније и Норвешке сматра важним кораком ка потврђивању права палестинског народа на стварање независне државе, преноси Тас. Одлуку је поздравила и Палестинска управа, која има ограничену контролу на Западној обали. А генерални секретар Извршног комитета Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), Хусеин ел Шеик је на платформи „Икс” оценио да је ово „историјски тренутак у којем слободни свет тријумфује, за истину и правду”.

Питање је колико ће одлука Норвешке, Ирске и Шпаније да признају Палестину променити стање на терену, јер већина државе ионако већ признаје Палестину као државу.

Од 193 чланице УН, 142 земље признају државу Палестину. Међу њима су многе блискоисточне, афричке и азијске земље, али не и САД, Велика Британија, Канада, Аустралија, Јапан или Јужна Кореја. До јуче је само осам од 27 чланица ЕУ – Пољска, Бугарска, Мађарска, Чешка, Румунија, Словачка, Шведска и Кипар – подржавало палестинску државност.

У априлу су САД искористиле свој вето у Савету безбедности Уједињених нација како би спречиле покушај Палестине, која у светској организацији има статус сталног посматрача, да постане пуноправна држава чланица УН.

Неколико земаља ЕУ, међу којима су Словенија и Малта, претходних недеља је наговештавало да планирају да признају Палестину, али се то није јуче догодило. Би-Би -Си примећује да се овом таласу признања Палестине није придружила ни Белгија, иако је премијер Александeр де Кро блиско сарађивао са својим шпанским колегом на заустављању рата у Гази. Потпредседница белгијске владе Петра де Сутер открива да нису сви у владајућој коалицији одушевљени идејом признања Палестине будући да су национални и европски избори за мање од три недеље.

Питање палестинске државности деценијама мучи међународну заједницу. Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) први пут је прогласила оснивање државе Палестине 1988. године. Израел не признаје палестинску самосталност, а премијер Бенјамин Нетанјаху је почетком године обавестио САД да се противи успостављању палестинске државе кад се сукоб у Гази оконча.

Сежурне: Нема услова да Француска призна Палестину

Услови да се Палестина званично призна као држава још нису испуњени, изјавио је јуче француски министар спољних послова Стефан Сежурне, након што су Норвешка, Шпанија и Ирска најавиле да ће то учинити 28. маја. Ово није само симболично питање или питање политичког позиционирања, већ дипломатско оруђе у служби решења две државе које живе једна поред друге у миру и безбедности, навео je Сежурне у саопштењу, пренео је Ројтерс.

Бела кућа: палестинску државност треба постићи преговорима, а не једностраним признањима

Вашингтон – Председник САД Џозеф Бајден верује да би палестинску државност требало достићи преговорима, а не једностраним признањима, саопштила је јуче Бела кућа. „Председник снажно подржава решење с две државе и за то је током целе своје каријере”, рекао је портпарол Савета за националну безбедност Беле куће.

Он је изјавио да Бајден верује како би „палестинску државу требало остварити директним преговорима страна, а не једностраним признањем”, пренео је Ројтерс.