Grafički listovi Rista Antunovića

U Kući legata (Knez Mihailova 46) do 27. maja traje izložba „Grafički listovi 1972–2022”, Rista Antunovića.

Risto Antunović (Berkovići, 1952) Akademiju likovnih umetnosti (odsek grafike) završio je 1978. u Sarajevu. Godine 1980. završio je postdiplomske studije grafike na Akademiji za likovnu umetnost u Ljubljani. U ateljeu Cite Internationale des Artes u Parizu boravi 1987. kao stipendista fonda „Moša Pijade” iz Beograda. Član je Saveza likovnih umetnika Jugoslavije od 1979, a od 1992. član Udruženja likovnih umetnika Srbije. Imao je više od četrdeset samostalnih i učesnik je oko dvesta pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada iz oblasti grafike, crteža i kolaža. Živi i radi u Beogradu. Na izložbi je predstavljeno oko 140 radova u gotovo svim poznatim grafičkim i crtačkim tehnikama.

Reči samog umetnika su da je cilj izložbe da se u galerijskom prostoru sagledaju neka, ili preispitaju određena likovna rešenja iz pojedinih perioda, faza ili ciklusa njegovog likovnog stvaralaštva. „Ovde se možemo susresti sa izvornom, multioriginalnom i industrijskom grafikom. Kod izvorne grafike zastupljene su crtačke discipline olovka, ugljen, kreda, metalno pero, kreon... Kod multioriginalne grafike susrećemo duboku, visoku, ravnu i propusnu štampu, a kod industrijske – ofset štampu, laser print i digital print”, piše Antunović.

Ana Bodroža ističe da Antunović traga za ogoljenošću polaznog elementa, često dela nekog predmeta „kakav je zamajac točka-u Hercegovini bi se reklo kotač, dakle kružni oblik u čijem je preseku krstoliki oblik, što nas vraćana večnu simboliku nebeskog carstva i života i ovozemaljskog neprestanog kretanja”.

Ivana Đorđević, istoričar umetnosti, o stvaralaštvu umetnika kaže: „Iako veoma varijetetno, stvaralaštvo Rista Antunovića odlikuje kontinuitet. Bez obzira na format i tehniku umetnik insistira na simboličkoj narativnosti, kao i stalnom recikliranju starih dela, čijim kombinovanjem i prekrajanjem nastaju nova, dok savršenstvo izvedbe za njega ostaje imperativ. Stvaranje dela ponekad je dugotrajan proces: izvorni motivi se dorađuju, docrtavaju, prelepljuju, ili samo leže sa strane, čekajući nov nalet inspiracije. Autor je spreman da na njima interveniše sve dok ne postigne željeni odnos celine i detalja – savršeni sklad.”