Fabrika kulturnih događaja i obrazovanja

Dom kulture „Studentski grad” (DKSG) na Novom Beogradu već pola veka je kreativna košnica u kojoj se skuplja saće mladosti. Povodom 50. rođendana, juče je održana akademija „Priča o nama”. Domaćin zvanicama bila je v. d. direktora ove ustanove dr Dubravka Tomić. Nastupili su hor „The International Belgrade Singers”, kvintet „Tanguango” i plesači i studentski bend „Avalski put”.

Proslava se nastavlja i večeras u 20 časova, kada će pet decenija umetničkog rada obeležiti Petar Gojković, klarinetista. Na sceni će biti pedesetak učesnika, među kojima i gosti iz Pariza, članovi ansambala „Narakord”, „Veseli Beograđani”, Bilja Krstić i „Bistrik”, Frano Lasić...

Kolažni program od klasike i džeza do šansona potvrda je da se čuva stara vrednost i prati moderan tok. Tu misiju ova ustanova neguje pet decenija, a ideja za njen nastanak začeta je 1968. godine.

Smešten u okviru „Studentskog grada”, dom kulture je, kako podseća direktorka Tomić, nastao iz nadahnuća arhitekte Milana Mitrovića, koji je bio umetnik i pilot. On je jedini koji se odazvao na poziv upućen Arhitektonskom fakultetu za izradu projekta, i pristao je da, prema tadašnjem zahtevu, zadatak obavi besplatno. Zgrada je koncipirana slično antičkom centru i razlikovala se od svih domova kulture u državi.

– Arhitekta je doprineo da studenti ovaj prostor dožive kao toplo gnezdo iz koga mogu slobodno da „polete”. Zato je ovo i obrazovno-kulturni hram, koji je on zaštitio od spoljnih uticaja, kamenom iz istog nalazišta iz koga je i kamen kojim je obložen manastir Dečani – ističe direktorka Tomić. Ustanova je u nadležnosti Ministarstva prosvete. Ideja o studentskim domovima kulture javila se posle studentskih protesta 1968. godine. Tada je doneta odluka da se studentima ponude besplatni kulturni sadržaji, kao jedna od mera za podizanje studentskog standarda. Kamen temeljac postavljen je 4. aprila 1969, a Dom kulture otvoren 24. maja 1974. programom „Trideset dana otvaranja – Beograd studentima” koji je, u skladu s nazivom, trajao do 1. jula.

Ovde se, prema rečima direktorke, programi kreiraju u okviru sedam redakcija – naučno-tribinske, književne, pozorišne, likovne, muzičke, filmske i akademskog filmskog centra, kao i biblioteke.

Osnivač institucije bio je Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda. Odlukom iz 1993. godine osnivačko pravo prenosi se na Vladu RS i Dom kulture dolazi u nadleštvo učeničkog i studentskog standarda, u okviru Ministarstva prosvete. Studenti i profesori uključeni su u rad DKSG-a. U publici koja ovde dolazi su i sugrađani iz svih delova prestonice koji odnedavno mogu da pozajmljuju i knjige iz biblioteke u kojoj se skladišti više od 65.000 naslova. Uz pet čitaonica, sada je otvorena i elektronska. U Upravnoj zgradi, u kojoj su uredništvo i Arhiv alternativnog filma, kao i studiji u kojima se održavaju radionice i okrugli stolovi, nalazi se mala sala, bioskop i kafe „Bistro” sa baštom. Uređen je i prostor za održavanje govornih programa (Klub „Magistrala” – „Dragan Ve Ignjatović”) pored koga se nalazi knjižara. Velika galerija povezana je pasarelom sa bibliotekom. Amfiteatar na otvorenom i Letnja scena takođe su mesto okupljanja.

Ova ustanova začetnik je i manifestacija, osnivač festivala i jedne nagrade koja nosi ime Doma kulture. Od 1981. godine postoji Bijenale studentskog crteža, ponosni su na Međunarodni festival alternativnog filma, Festival bluz bendova, Festival nemog filma... DKSG je izdavač nekoliko udžbenika i velikog broja knjiga među kojima je i delo „Dom kulture Studentski grad – Arhitektonsko nasleđe 20. veka u Srbiji” čiji je autor Jovan Mitrović, sin arhitekte koji je projektovao DKSG.  Iz Mitrovićeve knjige saznajemo da prof. Sergije Lukač (NIN, 1975) piše: „Usred ’Studentskog grada’ diže se jedna fabrika kulture, cena četiri stare milijarde, sa tri pogonske zgrade (biblioteka-pozorište, bioskop-ateljei, vežbaonice, bife...).”

Izgraditi Dom kulture za mlade koji su došli iz cele Jugoslavije na studije u Beograd, od kojih većina nije ranije bila u pozorištu, na koncertu, izložbi… značilo je ostaviti važan trag na formiranje budućih akademskih građana tadašnje SFRJ.

Pamti se da se ovde obeležilo i 40 godina Tita na čelu partije i njegov 85. rođendan. Čuven je bio i program „Kad se podvuče crta”. I danas ovde vrvi kao u košnici od ideja i aktivnosti jer svaka generacija donosi svoju pokretačku iskru mladosti.