Фабрика културних догађаја и образовања

Дом културе „Студентски град” (ДКСГ) на Новом Београду већ пола века је креативна кошница у којој се скупља саће младости. Поводом 50. рођендана, јуче је одржана академија „Прича о нама”. Домаћин званицама била је в. д. директора ове установе др Дубравка Томић. Наступили су хор „Тхе Интернатионал Белграде Сингерс”, квинтет „Тангуанго” и плесачи и студентски бенд „Авалски пут”.

Прослава се наставља и вечерас у 20 часова, када ће пет деценија уметничког рада обележити Петар Гојковић, кларинетиста. На сцени ће бити педесетак учесника, међу којима и гости из Париза, чланови ансамбала „Наракорд”, „Весели Београђани”, Биља Крстић и „Бистрик”, Франо Ласић...

Колажни програм од класике и џеза до шансона потврда је да се чува стара вредност и прати модеран ток. Ту мисију ова установа негује пет деценија, а идеја за њен настанак зачета је 1968. године.

Смештен у оквиру „Студентског града”, дом културе је, како подсећа директорка Томић, настао из надахнућа архитекте Милана Митровића, који је био уметник и пилот. Он је једини који се одазвао на позив упућен Архитектонском факултету за израду пројекта, и пристао је да, према тадашњем захтеву, задатак обави бесплатно. Зграда је конципирана слично античком центру и разликовала се од свих домова културе у држави.

– Архитекта је допринео да студенти овај простор доживе као топло гнездо из кога могу слободно да „полете”. Зато је ово и образовно-културни храм, који је он заштитио од спољних утицаја, каменом из истог налазишта из кога је и камен којим је обложен манастир Дечани – истиче директорка Томић. Установа је у надлежности Министарства просвете. Идеја о студентским домовима културе јавила се после студентских протеста 1968. године. Тада је донета одлука да се студентима понуде бесплатни културни садржаји, као једна од мера за подизање студентског стандарда. Камен темељац постављен је 4. априла 1969, а Дом културе отворен 24. маја 1974. програмом „Тридесет дана отварања – Београд студентима” који је, у складу с називом, трајао до 1. јула.

Овде се, према речима директорке, програми креирају у оквиру седам редакција – научно-трибинске, књижевне, позоришне, ликовне, музичке, филмске и академског филмског центра, као и библиотеке.

Оснивач институције био је Универзитетски одбор Савеза студената Београда. Одлуком из 1993. године оснивачко право преноси се на Владу РС и Дом културе долази у надлештво ученичког и студентског стандарда, у оквиру Министарства просвете. Студенти и професори укључени су у рад ДКСГ-а. У публици која овде долази су и суграђани из свих делова престонице који однедавно могу да позајмљују и књиге из библиотеке у којој се складишти више од 65.000 наслова. Уз пет читаоница, сада је отворена и електронска. У Управној згради, у којој су уредништво и Архив алтернативног филма, као и студији у којима се одржавају радионице и округли столови, налази се мала сала, биоскоп и кафе „Бистро” са баштом. Уређен је и простор за одржавање говорних програма (Клуб „Магистрала” – „Драган Ве Игњатовић”) поред кога се налази књижара. Велика галерија повезана је пасарелом са библиотеком. Амфитеатар на отвореном и Летња сцена такође су место окупљања.

Ова установа зачетник је и манифестација, оснивач фестивала и једне награде која носи име Дома културе. Од 1981. године постоји Бијенале студентског цртежа, поносни су на Међународни фестивал алтернативног филма, Фестивал блуз бендова, Фестивал немог филма... ДКСГ је издавач неколико уџбеника и великог броја књига међу којима је и дело „Дом културе Студентски град – Архитектонско наслеђе 20. века у Србији” чији је аутор Јован Митровић, син архитекте који је пројектовао ДКСГ.  Из Митровићеве књиге сазнајемо да проф. Сергије Лукач (НИН, 1975) пише: „Усред ’Студентског града’ диже се једна фабрика културе, цена четири старе милијарде, са три погонске зграде (библиотека-позориште, биоскоп-атељеи, вежбаонице, бифе...).”

Изградити Дом културе за младе који су дошли из целе Југославије на студије у Београд, од којих већина није раније била у позоришту, на концерту, изложби… значило је оставити важан траг на формирање будућих академских грађана тадашње СФРЈ.

Памти се да се овде обележило и 40 година Тита на челу партије и његов 85. рођендан. Чувен је био и програм „Кад се подвуче црта”. И данас овде врви као у кошници од идеја и активности јер свака генерација доноси своју покретачку искру младости.