Rame uz rame sa svetskim

Svejedno koju oznaku (indeks) upišete (ima ih čak 90), očas pronađete traženi zapis u vezi sa željenom knjigom, časopisom ili naučnim člankom. (Verujte na reč potpisniku, jer je to svojim očima gledao!)

Vrhunski računarski program, rame uz rame sa srodnima u svetu, osmislili su, napisali i primenili saradnici dve novosadske visokoškolske ustanove koje su predvodili profesori Zora Konjović (Fakultet tehničkih nauka) i Dušan Surla (Prirodno-matematički). Delo petnaestogodišnjeg istraživačkog pregnuća, čija je preteča Sistem naučnih i tehničkih informacija Srbije (SNTIS), doživelo je nedavno svoje četvrto, najnaprednije izdanje.

Drugim rečima, iz ma koje knjižnice u Srbiji možete pristupiti i pregledati sve svetske, a od sledeće godine i u obratnom smeru.

Pretraživanje je slično uslugama „Gugla” i ostalih pretraživača, a svojim ustrojstvom „bisis” (BISIS, bibliotečki softverski sistem), utemeljen na programskom jeziku „džava” (Java), već se uklopio u svetsku bibliotečku mrežu ili, slikovito kazano, postao je deo „digitalnog Vavilona”.

Pola miliona

U Srbiji je do sada umreženo 36 knjižnica (od kojih je najveća Biblioteka grada Beograda sa 16 opštinskih), sa pola miliona bibliografskih zabeležaka (upisuju se naziv, autor, godina izdavanja, izdavač i tako redom) i oko 180 računara.

Iako je smišljan i usavršavan, prvenstveno, u sklopu naučnih istraživanja (saradnja sa Evropskom unijom i sedam članaka u međunarodnim časopisima samo u ovoj godini), koristi se u biblioteci Izvršnog veća AP Vojvodine (koje je novčano potpomoglo), a mogao bi i u pojedinim preduzećima.

Podaci su sređeni i neprestano se obnavljaju (za 45 minuta obeleži se ili indeksira novom oznakom 200.000 zapisa). Na računarskom ekranu se na početku prikažu dva podeljena polja: levo je stablo formata (UNIMAC) za mašinsko unošenje činjenica, desno su ključne zabeleške u potpunom obliku. Bibliotekar koji ih upisuje i pretražuje pristupa pomoću lozinke (neovlašćen ulaz je onemogućen), i prema jednoj od oznaka koju otkuca za tili čas ustanovi gde se nalazi(e) potraživani rukopis(i). Ako postoji samo jedan primerak i nekome je izdat, pojavi se ime i prezime pozajmljivača sa svim osnovnim podacima (adresa, broj telefona, rok izdavanja, vreme vračanja i tako dalje).

Izvorna zamisao iz 1993. godine, koju je podržalo Ministarstvo za nauku Srbije, podrazumevala je brzo i lako pronalaženje na temelju suženog upita iz obilja pokazatelja. U ostvarenju su usvojena najsavremenija načela (standardi) za razmenu bibliotečkih podataka u mašinski čitljivom vidu – skraćenog naziva MARC 21 (Machine Readable Cataloging) – koji je osmišljen u Kongresnoj biblioteci SAD pre više od tri decenije.

Stalna veza

Od prvih koraka domaći tvorci su odabrali XML tehnologiju za razmenu u elektronskom vidu (mehanizam sličan gramatici za opisivanje strukture dokumenata i kontrolnih kôdova koji omogućuje da se prave namenske naznake), imajući na umu više takvih poduhvata u svetu. Zato je u „bisis” utkan program za izradu i obradu datoteka (editor), prilagođen operativnim sistemima „vindouz” (Windows), „juniks” (UNIX) i „linuks” (Linux), omogućujući da se preuzimaju zapisi iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu i Univerzitetske biblioteke u Oksfordu (protokol Z3950), čime je ceo poduhvat uspešno potvrđen. U svetu ga podržava više od hiljadu računara (serveri), dostupnih bez ikakve naplate.

Najsažetije kazano, „bisis” je vrhunski plod domaćeg znanja i umeća (učestvovalo oko 40 istraživača), zasnovan na međunarodnim merilima i potpuno prilagođen domaćim potrebama. Da je kupljen, kojim slučajem, u ovdašnjoj ili stranoj softverskoj kompaniji, bio bi znatno skuplji. I najnovije i izdanje s kraja devedesetih tvorci su darovali Patrijaršijskoj knjižnici u Beogradu.

Poduhvat od opšteg značaja na nauku i kulturu naše zemlje potpuno zadovoljava sve zahteve elektronskog poslovanja raznovrsnih biblioteka (univerzitetske, državne, opštinske i tako redom) i podržava uključenje u druge domaće i svetske mreže. Sve ovdašnje su u stalnoj vezi posredstvom sajta (bisis.ns.ac.yu), ukoliko traže objašnjenje ili pomoć. Korisnike je, uvereni smo, obradovala činjeinica da su oba naša pisma – i ćirilica i latinica – ravnopravna, što nijedno drugo pretraživanje u svetu ne dopušta.

Utisak je da vreme posetilaca kojima dva prsta iz džepića viri članska iskaznica, kao Zoranu Radmiloviću u „Radovanu Trećem”, nepovratno ostaje za nama.