Sećanje na znamenite Vlasotinčane

Uspomena na znamenite ličnosti koje su svojima delima, u amanet budućim generacijama, ostavile mnogo toga vrednog, može da se čuva na različite načine. Slikar Aleksandar Spasić, na izložbi, koja je mesec dana gostovala pod krovom Manakove kuće, prikazao je portrete znamenitih Vlasotinčana.

– Postavka oživljava važnu sliku Vlasotinca u periodu od Ilije Strelje, vojvode iz Prvog srpskog ustanka, do savremenih dana koje je svojom glumom obeležio Bogoljub Mitić – istakao je autor izložbe.

Među ljudima koji su svojim životom i delom ispisivali važne delove istorije i dali svoj pečat ovoj srpskoj varošici su Vlada Ilić, (Vlasotince, 1882 – Beograd, 1952) jedan je od najznačajnijih gradonačelnika Beograda, kojim je upravljao Beogradom od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. Za vreme njegovog mandata prestonica je dobila Pančevački most, zoološki vrt, Beogradski sajam, Vukov spomenik, Gradsku polikliniku, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj, temelje Hrama Svetog Save, tramvajsku vezu Zemuna s Beogradom, desetak novih škola…On je ostao upamćen i kao prvi moderni gradonačelnik Beograda, o čemu govori i istoimena monografija, čiji je autor Saša Z. Stanković, a koja je u  drugom dopunjenom  izdanju, objavljena 2018. godine, povodom obeležavanja 90 godina Udruženja Vlasotičana u Beogradu.

U ovom nizu znamenitih Vlasotinčana, pridruženi su Ilija Petrović Strelja, Uroš Crnilović, Hristifor Crnilović, Zora Crnilović, Petar Spirić, Milan Valčić, Milan Nešić, Vlada Popović, Vojislav Popović, Dragiša Cvetković, Jovan Cvetković, Miodrag Nagorni, Dušan Karuović i Bogoljub Mitić. Među publikom koja je obišla beogradsku izložbu bilo je i dosta potomaka onih ličnosti, koje je Aleksandar Spasić ovekovečio na slikarskom platnu.

Izložba je realizovana kao dobra saradnja  između Etnografskog muzeja u Beogradu u čijem sastavu je Manakova kuća i Kulturnog centra Vlasotince. O značaju koji ima postavka podsetili su Svetlana Mitrović, kustos muzeja i Bratislav Valčić, urednik likovnog programa u Kulturnom centru i koordinator projekta.

– Ovih petnaest portreta znamenitih Vlasotinčana nastali su iz istoimenog projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture na Konkursu za savremeno stvaralaštvo u Republici Srbiji 2023. godine. Kulturni centar je tada angažovao mladog talentovanog slikara Aleksandra Spasića koji je uradio portrete viđenih ljudi Vlasotinčana. Slike su posle ove izložbe biti deo stalna postavke u Kulturnom centru. Naša ideja je da u drugoj fazi projekta uradimo portrete znamenitih Vlasotinčana koji nisu obuhvaćeni prvim projektom, jer imamo veoma zaslužne sugrađane – istakao je Valčić.

O istorijatu Vlasotinca i svakom od znamenitih ljudi ovog kraja kazivao je Slobodan Ćukalović, predstavnik Udruženja Vlasotinčana u Beogradu.

– Većina varoši u Srbiji je nastala urbanizacijom sela, Vlasotince je izgrađeno kao varoš. Vlasotinčani su izgradili varoš po svojoj meri na mestu gde Vlasina iz brze planinske reke prelazi u ravničarsku, mirnu reku sa željom da uvek čuju žubor Vlasine. Postoje tri grupe Vlasotinčana, oni koji su to po svom rođenju, oni koji su došli da rade i zauvek ostali u njemu i oni koji su tu kratko boravili, ali su zauvek ostali vezani za Vlasotince. Sve njih za Vlasotince je zauvek vezao žubor Vlasine koji odražava njihovo stanje duha – istakao je  Ćukalović.

Maja Marković, direktorka Kulturnog centra zahvalila se Marku Krstiću, direktoru Etnografskog muzeja i njegovim saradnicima koji su pomogli da se izložba prikaže u prestonici.

Podsećamo i da u monografiji Saše Z. Stankovića, između ostalog, o „ličnoj karti” ove varošice piše: „Na sedamanaest kilometara od Leskovca, gde reka Vlasina napušta obronke Čemernika i prelazi u plodno Leskovačko polje, smeštena je varoš Vlasotince. Istraživanja su potvrdila da je to područje bilo nastanjeno još pre rimskog doba, a u sastav Srbije ulazi za vreme Stefana Nemanje.”  A, vredna istorija ovog kraja, nema sumnje, čuvaće se i zahvaljujući ovakvim kulturnim sadržajima, to potvrđuje i izložba svojim nazivom „Znameniti Vlasotinčani”,