Šta piše u predlogu rezolucije o Jasenovcu

Podgorica – Svesna istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine, piše, između ostalog, u Predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koji je predala grupa poslanika, a odluku o tome doneće poslanici nakon što usvoje Zakon o IBAR-u (Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila), koji je bitan za evropske integracije, najverovatnije krajem jula.

Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu potpisala su 43 poslanika parlamentarne većine. Tekst Predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće „polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava”.

„Uvereni da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj ili verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava”, rezolucija je neophodna, posebno „imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi”.

U Predlogu rezolucije navodi se da su „jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju s patnjama njihovih porodica, i potvrđuju „principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački”.

Dodaje se: „Snažno smo opredeljeni da učinimo sve kako se tragična stradanja ljudi etničkih, verskih i drugih grupa nikad i nigde više ne bi ponovila, na osnovu člana 82 stav 1 tačka 3 i člana 91 stav 1 Ustava Crne Gore, Skupština Crne Gore donosi rezoluciju o genocidu u Jasenovcu”.

„S dubokim saosećanjem prema žrtvama genocida u Jasenovcu tokom 1941–1945. godine, uvažavajući da će 2025. godine biti 80. godišnjica od ovog užasnog zločina, a prepoznajući da je 22. aprila 1945. godine logor smrti Jasenovac bio rasformiran i na taj dan poslednji preostali zatvorenici ubijeni, Skupština Crne Gore, vođena poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odlučuje da posveti posebnu pažnju komemoraciji i osudi zločine počinjene u tom logoru smrti”, piše u dokumentu.

Svesni istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine.

Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma. Crnogorski parlament će, ako rezolucija bude usvojena, svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije 22. aprila u Jasenovcu.