Kako osnažiti mlade za dijalog i timski rad

Sokobanja – U poslednje dve školske godine oko 600 učenika iz trinaest srednjih škola u Beogradu prošlo je kroz projekat „Saradnjom do rešenja: model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad”, koji se realizuje iz programa „Ideje” Republičkog fonda za nauku. Projekat sprovodi istraživački tim sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Instituta za pedagoška istraživanja. A cilj je kreiranje programa rada koji je usmeren na unapređivanje veština i kompetencija za saradnju koji je primenljiv u neposrednom obrazovnom radu sa mladima, ukazala je juče Dragica Pavlović Babić, profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskom fakulteta u Beogradu. Ona je govorila na okruglom stolu „Unapređivanje saradnje kod mladih u školskom kontekstu: potporni sistemi i uloga nastavnika”, koji je održan na 72. kongresu psihologa Srbije.

„Motivacija za pokretanje ovog projekta jeste stanje u školama, ali i činjenica da živimo u svetu koji je višestruko povezan, rapidno se menja, a na tržištu rada sve se više traže poslovi koji zahtevaju timski rad i saradnju. U realnosti, obrazovni ishodi kod nas su uglavnom usmereni na reprodukciju, dok rešavanje problema nije u fokusu – naš školski sistem uglavnom je orijentisan na ocene, preobimni programi često sprečavaju saradnju i timski rad i ostaje se na reproduktivnom modelu rada, zbog čega su dostignuća obeshrabrujuća. Ako nema promene u načinu rada, nema promene ni u ishodu, a mi imamo potrebu da to menjamo. Cilj je da učenici nauče da sarađuju sa vršnjacima na kvalitetniji i produktivniji način i da timski ukrste rešenja i ponude odgovore, kako za školske, tako i za najkompleksnije društvene izazove razvoja našeg društva”, istakla je Dragica Pavlović Babić.

Ona je objasnila da su učenici koji su prošli ovaj trening imali zadatak da rešavaju složene situacije iz naučne, ali i građanske pismenosti, a zadaci su zahtevali ukrštanje znanja iz različitih školskih predmeta, ali ponekad uzimajući u obzir i socijalni momenat.

„Dobar primer zadatka koji su mladi rešavali jeste da li je otvaranje rudnika na određenoj lokaciji dobro ili ne, jer znamo da rudarenje može da zagađuje okolinu, a istovremeno donosi ekonomski napredak. Zadavanjem takvog zadatka mi hoćemo da naučimo decu kako da debatuju oko problema koji nemaju jasna i jednostavna rešenja, koji su kompleksni i zahtevaju znanje iz različitih školskih predmeta, ali uzimaju i obzir i socijalni momenat, kao što je činjenica da mnogi ljudi u kraju u kojem se otvara rudnik mogu da dobiju posao i obezbede sebi bolju budućnost. U tome se vidi prednost grupnog rada, jer će neki učenik imati veći osećaj za ekonomski aspekt, drugi će zastupati važnost očuvanja životne sredine”, navela je dr Pavlović Babić.

Prilikom koncipiranja programa autori su bili motivisani činjenicom da dosadašnja istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji nisu dovoljno uspešni u grupnom radu i zajedničkom rešavanju problema, posebno kada je reč o složenijim situacijama koji nemaju jednoznačno rešenje ili zahtevaju balansiranje između različitih vrednosti i stavova. Kako je naglasila Smiljana Jošić, psiholog sa Instituta za pedagoška istraživanja i član istraživačkog tima projekta, glavna ideja jeste izgrađivanje kulture vršnjačkog dijaloga, a cilj je da taj model bude direktno primenjen u svim institucijama gde se radi sa mladima. Kako je istakla, cilj je da se razvije model i prenese u obrazovni sistem tako da nastavnici u srednjoj školi mogu da ga koriste u svakodnevnom radu.

„Ilustrativan dokaz teze koliko su učenici bili zainteresovani za trening iz ovog programa jeste i činjenica da se od 300 učenika u jednoj generaciji, gotovo trećina njih opredelila da pohađa trening „Saradnjom do rešenja”. Posle dva meseca realizacije programa đaci su naveli da su naučili da bolje kontrolišu svoje emocije, komuniciraju u grupi i razumeju različite tipove ljudi”, istakla je Marija Talijan, psiholog u Zemunskoj gimnaziji, koja je bila jedna od trinaest srednjih škola u Beogradu, koje su uključene u ovaj program.