Obeležen vek i po postojanja KPZ za žene u Požarevcu

Požarevac – Svečanom akademijom u Centru za kulturu Požarevac juče je obeležen jubilej – 150 godina postojanja Kazneno-popravnog zavoda za žene u tom gradu. Ovo je bila prilika da se napravi osvrt na istoriju zavoda u kome će isključivo žene biti na izvršenju kazne zatvora, čime je ostvarena velika promena u srpskoj teoriji krivičnog prava i njenoj praksi.

Po rečima Dejana Carevića, direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u drugoj polovini 19. veka u Srbiji se beleže prvi napori da se izgrade moderni zavodi za dostojanstveno izvršenje krivičnih sankcija po ugledu na zapadne zemlje.

Zato ovaj jubilej ima ljudsku stranu priče, a reč je o sudbini osuđenica kao i humanosti onih koji su radili u ovom zavodu. Krajem 19. i početkom 20. veka osuđenice su se ovde bavile tkanjem, za šta su dobijale finansijsku nadoknadu. Prepoznavši značaj njihovog rada, upravnik zavoda je 1899. godine uputio molbu Ministarstvu pravde, tražeći pomoć za plaćanje putnih troškova kako bi se radovi osuđenica našli na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, rekao je Carević, potencirajući značaj svesti u to doba o jednoj skrajnutoj grupi društva.

U osvrtu na današnjicu, Carević je podsetio da je 2019. godine izgrađen paviljon za smeštaj 160 osuđenica koje izdržavaju kaznu zatvora u poluotvorenom odeljenju, te da je u toku izgradnja paviljona za 250 osuđenica koje kaznu izdržavaju u zatvorenom odeljenju. Završetak radova planiran je za septembar 2025.

Izmenom Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2014. godine, po oceni Carevića, učinjen je humani pomak – umesto do navršene prve godine, deci je do druge godine omogućeno da ostanu sa svojim majkama u zavodu, a u izvodu iz matične knjige rođenih ne navodi se da je dete rođeno tokom izdržavanja zatvorske kazne majke. Uvedeno je više obuka za deficitarna zanimanja, a u dobijenim sertifikatima se ne spominje da su stečeni tokom izdržavanja kazne zatvora, kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija. U KPZ za žene godinama se organizuju različite kulturno-sportske aktivnosti, kao i muzička, literarna, šahovska i likovna sekcija i radionica grnčarije, a sve ovo ne bi moglo bez posvećenog i profesionalnog odnosa svih zaposlenih u ovom zavodu, ocenio je direktor.

 Rodoljub Rončević, upravnik KPZ za žene u Požarevcu, rekao je da je dobrobit osuđenica na prvom mestu.

– Pored materijalnih uslova, stalo nam je da unapredimo sve sadržaje za osuđenice, njihove kontakte s porodicama, obrazovanje, stručno usavršavanje. Pomoć Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u svakom projektu, kao i brojnih drugih organizacija i pojedinaca, olakšava i osnažuje naš rad. Naš ceo kolektiv ostaje posvećen svojoj misiji da stvaramo humano okruženje za rad i uslove za izvršenje kazni – rekao je Rončević, zahvalivši se svima na pomoći pri jačanju integracije osuđenica u zajednicu i njihovog lakšeg zapošljavanja.

Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, govorila je o radu KPZ za žene u tom gradu u proteklih vek i po, predstavljajući autorski, višegodišnji naučni projekat na istraživanju, proučavanju i objavljivanju arhivskih izvora o istorijatu nastanka i funkcionisanja požarevačkog KPZ u okviru kazneno-vaspitne politike Srbije u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.

U pratećem programu svečanosti nastupile su osuđenice iz horske i dramske sekcije u KPZ.