Zaštitili, pa zaboravili

Iako zvanična ekološka politika tvrdi da sve više brine o državnoj teritoriji pod zaštitom prirode, gradovi i opštine izgleda ne idu istim putem. Istraživanje Ekološkog centra „Stanište” pokazalo je da od 75 lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalaze ova vredna područja, tek njih 16 ima sve izveštaje koji govore o njihovom upravljanju. Istovremeno nadležni u čak 11 opština ne znaju ne samo da takva područja postoje, već ni da su ih oni zaštitili.

Dejan Maksimović iz organizacije „Stanište”, podseća da su oni kojima su ova područja data na upravljanje, a među njima su javna preduzeća, udruženja građana, verske organizacije – u zakonskoj obavezi da obaveštavaju o realizaciji godišnjih programa.

– Ako nedostaju izveštaji o tome kako se zaštita prirode sprovodi, da li se stanje i briga o tim dragocenim predelima može unaprediti? Ovi izveštaji trebalo bi da sadrže opis sprovedenih aktivnosti i mera zaštite, kao i ciljeva koji su postignuti. Važan je i finansijski deo, da vidimo koliko je novca potrošeno i iz kojih izvora, koliko iz budžeta, a koliko su upravljači izdvojili sopstvenih sredstva, koji udeo je stigao iz projekta, naknada za korišćenje, donacija, ulaznice – objašnjava Maksimović i dodaje da su tokom istraživanja utvrdili značajan nedostatak zakonom propisanih dokumenata.

Brojke pokazuju da su od 2020. do 2022. za samo 88 od 205 zaštićenih područja upravljači dostavili sve potrebne izveštaje. I to je, dodaje, značajno povećanje u odnosu na dve godine ranije kada je od 199 područja svoje izveštaje imalo njih 66. Ali ono što je konstanta jeste broj opština i gradova koji su imali sve izveštaje za sva područja – njih 16. U svetle primere spadaju Beograd i Niš, retki gradovi koji za svako područje koje su zaštitili imaju i izveštaj. U istoj grupi su i Bosilegrad i Zrenjanin.

– Nijedan izveštaj ni za jedno područje nema 27 opština i gradova, a njih 11 nije odgovorilo na naš zahtev, nije dostavilo obrazloženja da li ih poseduju ili su nam odgovorili tako što su nam poslali linkove koji su bili neispravni – objašnjava „Politikin” sagovornik i ističe da su u retkom broju slučajeva ovi izveštaji i javno dostupni.

A koliko je novca uloženo u zaštitu ovih područja i kako je taj novac obezbeđen još teže se može saznati, jer među malobrojnim izveštajima još su ređi oni koji sadrže i finansijski deo. Iz tih oskudnih podataka analitičari iz Ekološkog centra „Stanište” došli su do zaključka da samo Beograd, Novi Sad, Valjevo, Pančevo i Ruma izdvajaju sredstva za zaštitu onih područja koja su i sami stavili pod zaštitu.

– Prilikom analize izdvojili smo 60 područja sa površinom većom od pet hektara. Dakle, nismo uzeli u obzir četiri područja koja su proglašena tokom 2022. i 2023. godine, jer za njih još uvek ne postoje izveštaji, a izuzeli smo i ona područje čija je površina manja od pet hektara. I došli smo do zaključka da izveštaje ima samo 31 područje, a od njih samo 12 sadrži finansijski deo – dodaje naš sagovornik.

Kako bi se unapredilo stanje predela koji čuvaju genetski fond i biološku i genetsku raznovrsnost, istraživači iz „Staništa” dali su i niz preporuka. Recimo, da se Zakonom o zaštiti prirode propiše obaveza prema kojoj upravljači moraju da dostave izveštaje ne samo onom nivou vlasti koji je zaštitu proglasio, već i republičkim, odnosno pokrajinskim organima, kao i obavezu javnog objavljivanja izveštaja na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

– Ministarstvo životne sredine trebalo bi da energičnije zahteva od lokalnih vlasti ispunjenje zakonskih obaveza. Na primer, da se odbijaju prijave na konkurs ministarstva ako ne postoje izveštaji. Bilo bi značajno i da resorno ministarstvo propiše obrazac i sadržaj izveštaja i za ona područja koja su proglašena aktom AP Vojvodine i lokalne samouprave. Tako bi izveštaji sadržali sve delove i bili uporedivi. Takođe, trebalo bi i redovno ažurirati i učiniti javno dostupnim Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara, koji vodi Zavod za zaštitu prirode – dodaje Maksimović.

Na pitanje može li se stanje ovih područja unaprediti bez postojanja izveštaja u resornom ministarstvu ne odgovaruju, već podsećaju da su oni u nadležnosti gradova i opština na čijoj se teritoriji nalaze. Odgovor nismo dobili ni na pitanje da li postoje mehanizmi kojim bi se primorali ovi upravljači da ispunjavaju svoju zakonom propisanu obavezu. Umesto toga u ministarstvu kažu da upravljači koji su pod njihovom ingerencijom bez izveštaja ne bi mogli da imaju ni plan upravljanja za narednu godinu. Kao i da do sada nije bilo onih koji su bez izveštaja prošli na konkursima koje ministarstvo raspisuje.