Filozof u bademantilu

„Time Out konačno u Beogradu! Mnogi za Time Out znaju odavno. Da, to je onaj kultni časopis, koji u svetu postoji već četiri decenije i koji je jedno od obeležja silnih svetskih metropola”, piše u uvodniku novog časopisakoji sebe reklamira kao „kulturnu Bibliju Beograda”. Dakle, ne bibliju (kao knjigu) već Bibliju kao Sveto pismo. Začet je u Londonu i danas se izdaje u 25 svetskih gradova. Tema mu je – grad. Život u gradu.

Pod zajedničkim nadnaslovom „Beograd iz mog ugla” na samom početku su tri „autorska teksta”. Iako je, navodno, autorski, prvi među njima nije potpisan. To je informacija, rubričica pod naslovom „Nova filozofija Guru Ridže!” Posvećena mu je cela strana, sa tri fotografije.

„Beograđani su ovih dana”, počinje ovaj sastav, „na raznim mestima mogli da primete harizmatičnog mladića odevenog u bademantil... Predstavlja se kao Guru Ridža filozof – koji svoje važno predanje želi da prenese mladima... Za širenje filozofije, kako kaže, nužno je’da ga neko pogura’. Zato traži sponzora!”

Na sebe je skrenuo pažnju, dakle, tako što je po „raznim mestima” hodio u odeći namenjenoj za ogrtanje posle kupanja, mada bi još zapaženiji mogao biti da je kakvu šerpu na glavu stavio. Po imenu koje je sebi nadenuo ne bi se reklo da je naše gore list. Ili je baš naš, ali od onih pokondirenih? Od onih kojima na pamet ne bi palo da otkriju pravo ime. I kako bi to zvučalo kada bi se, na primer, reklo: „Nova filozofija Radojice Tikinog”?

Novinar nastavlja: „Još uvek ostaje nejasno ko je ovaj misteriozni mladić i odakle dolazi, ali nam jasno poručuje da ima jedinstven odgovor na sva naša pitanja: ’A zašto da ne!’.”

Guru Ridža, elem, traži pare. Ide po „mnogim mestima” u onom bademantilu i ište zarad „širenja filozofije i izdavanja knjige”. A možda koji dinar ostane i za manje uzvišene potrebe? Domišljato, nema šta. Toga se nisu setili ni Sokrat, ni Erazmo, o Hegelu i Marksu da i ne pričamo.

Da bi došao do para, Ridža se, piše novinar, „na veoma domišljat način” populariše: ima blog, pojavljuje se na javnim zbivanjima i „obilazi (bolje bi bilo da ih posećuje, prim. S. S.) medijske kuće”. Prati ga „tim” (kako to svetski zvuči!) „koji lepi plakate, deli letke i animira javnost – prenoseći i na taj način njegovu ’uzvišenu misao’”.

Biografija Guru Ridže sledi kao poseban odeljak.

Ona je, naravno, impresivna.

Jer, neko ko kani da se mladima nametne kao učitelj, treba da im bude uzor.

Iz teksta koji sledi, videćete, biografija bi mogla da naiđe na veoma dobar prijem. Od škole, na primer, učitelj ima samo završen vozački ispit. Ali nije to baš za potcenjivanje. Takvo obrazovanje nije imao ni Kant. O Sokratu da i ne govorim.

Uostalom, sledi tekst biografije, a u zagradama su moje opaske.

„Profil: Mudar, pouzdan i ambiciozan guru sa širokom praktičnom i teorijskom mudrošću (praktično je mudar jer je smislio kako da dođe do para, a „teorijski” je to opravdao sloganom: A zašto da ne?!); komunikativan, istrajan u slušanju pitanja i davanju odgovora (!); perspektivan i mlad (tako mlad, a već mudar, daleko će dogurati), spreman da odgovori na pitanje bez obzira na pritisak i kratke rokove (svaka čast: natčovek); uvek spreman za dalja pitanja (ibermenš, supermen).

Životno i radno iskustvo: 1990–2000. intezivno meditirao; tražio odgovor na sva pitanja. 2000–2006: još malo meditirao; intenzivno putovao; tražio odgovor na sva pitanja. 2007: doživeo prosvetljenje; našao ultimativni odgovor na sva pitanja: A zašto da ne! 2008: krenuo da gura svoju filozofiju i da traži sponzore.” (Životno iskustvo mu je dakle to što je razmišljao i putovao, a radno – guranje svoje filozofije i traganje za parama.)

Ostale sposobnosti: Poznavanje i korišćenje MS Office i Interneta, sposoban za samosnimanje, preuzimanje video klipova i uploadovanje svega i svačega; odlično poznavanje davanja odgovora na engleskom jeziku; srednji nivo davanja odgovora na španskom jeziku; vozačka dozvola (Be kategorija).”

Prethodno se ne bi moglo podvesti pod sposobnosti, već pod znanja. MS Office i Internet danas poznaje svako dete (i „preuzimanje video klipova i uploadovanje” spada pod Internet), dočim „samosnimanje” može da ostavi utisak. Mi obični ljudi nađemo nekoga da nas snimi, a on, eto, sam samcijat. Znao sam da poznavanje stranog jezika može biti i ovakvo i onakvo, ali za „poznavanje davanja odgovora” još nisam čuo.

I eto, umesto na ceo časopis, ovaj osvrt se sveo na jedan tekst.

Što bi Ridža rekao: A za što da ne?