Kuda sa diplomom profesora srpskog

Mnogo muke, malo zadovoljstva i nimalo novca – ovo su najčešći argumenti kojima bliža i dalja rodbina pokušava da odvrati budućeg studenta od namere da postane profesor srpskog jezika. Da strahovi nisu opravdani, odnosno da nije osuđen samo na katedru, potvrđuje Aleksandra Milisavljević, autorka podkasta „Biznis i jezici”. Na tom mestu već godinu dana razgovara s profesorima filoloških fakulteta i kolegama sa domaćim i stranim iskustvima o mogućnostima koje danas imaju svršeni studenti srpskog jezika.

– Kada sam 2005. godine na beogradskom Filološkom fakultetu upisala srpski jezik i književnost, tu čuvenu grupu 01, nisam imala baš jasan plan šta bih želela da radim. Znala sam samo da želim to da upišem i imala sam bezrezervnu podršku roditelja. Tek deset godina nakon toga Filološki fakultete je ponudio novi program master studija – srpski jezik kao strani i onda sam odlučila da se time bavim. A podkast sam pokrenula kako bih budućim kolegama prekratila to traganje i ukazala koje sve mogućnosti donosi naša diploma. I, verujte mi, profesor srpskog jezika danas može da radi sve. Dobro, osim da leči ljude – priča kroz osmeh za „Politiku” Aleksandra Milisavljević.

I zaista – njene kolege se, osim iza katedre, nalaze i među menadžerima ljudskih resursa u poznatim korporacijama, uspešni su kopirajteri u marketinškim firmama, pi-arovi u agencijama, u brojnim redakcijama, što novinari, što lektori... Ali ima i onih koji su sa diplomom profesora srpskog jezika našli posao u inostranstvu. I to ne u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori već u pravom pravcatom inostranstvu.

– U Americi i na evropskim univerzitetima ima jedan broj mojih kolega koji rade kao lektori, i to nije od juče. Recimo, Danilo Kiš je bio lektor na univerzitetima u Bordou i Lilu. Često odlaze i u Kinu, pa i tamo imamo katedre sa našim lektorima. Oni su jedna vrsta ambasadora naše zemlje – dodaje naša sagovornica.

Šansa da srbisti nađu posao su i privatne škole jezika. Posla ima i to ne samo periodično, kada treba popraviti lošu ocenu i savladati službu reči, već ovo može biti i stalan izvor prihoda.

– Kada sam radila privatno, a i danas kada sam otvorila svoju školu, susretala sam se sa dve grupe ljudi – oni koji srpski jezik moraju da savladaju zbog posla, poput diplomata, menadžera velikih firmi čiji mandat u Srbiji traje i po 10 godina... Druga grupa su oni koji naš jezik uče iz emotivnih razloga – druga su ili treća generacija Srba rođenih u inostranstvu, kod kuće se odavno ne govori maternjim, a imaju želju da ga savladaju. Tu su, naravno, i zetovi i snaje koji su u Srbiji pronašli sreću – priča Aleksandra ko danas i iz kojih razloga traži profesora srpskog jezika.

Ko će brže naučiti zavisi od motiva. Dosadašnja praksa je pokazala da je Poljacima, Rusima, Ukrajincima i drugim slovenskim narodima lakše samo na početku. Čim shvate pismo, padeže i čemu oni služe, stižu ih i Kinezi i Arapi.

Aleksandra ruši još jednu predrasudu – da profesor srpskog i preduzetnik ne idu ruku podruku.

– Uglavnom se čini da su strani jezici profitabilniji, ali se i od srpskog jezika može lepo živeti. Zato ne vidim razlog da roditelji očajavaju, a da budući studenti odustanu od želje da studiraju srpski jezik, jer su im danas, uz malo dodatnih veština, gotovo sva vrata otvorena. Kad izađu sa Filološkog fakulteta posle osnovnih studija, to su najpismeniji i ljudi sa širokim obrazovanjem – zaključuje naša sagovornica.

Višnja Aranđelović