Počinju „Bucini dani”

Ovogodišnji, deveti pozorišni festival „Bucini dani” počinje večeras i traje do 15. juna u Aleksandrovcu, gradu tamjanike i prokupca, smeštenom u kotlini između Kopaonika, Jastrepca i Goča, koji je dobio ime po kralju Aleksandru Obrenoviću, ukazom kralja Milana davne 1882. godine.

Festival „Bucini dani” posvećen je Milosavu Buci Mirkoviću o čijoj raznolikosti i bogatstvu delovanja najrečitije govori popis njegovih preokupacija: književni i pozorišni kritičar, istoričar, esejist, feljtonist, pesnik, dramski pisac, upravnik pozorišta, urednik književnih listova, animator i osnivač brojnih pozorišnih festivala u Srbiji…

Aktuelnu takmičarsku selekciju „Bucinih dana” čini pet predstava koje će u izboru selektorke Jelene Stajkovac imati susret sa publikom na sceni Doma kulture koji nosi ime ovog čuvenog „razbarušenog” Župljanina.

– Kultura je stub društva. Pozorište je stub kulture. Ona nas oblikuje, održava i o nama pronosi glas nadaleko. Zapostavljena pod teretom teškog vremena u kom smo se zadesili, opominje nas da je trenutak borbe za opstanak došao. Ovogodišnja selekcija „Bucinih dana” je naš odgovor na opomenu – kaže za „Politiku” selektorka Jelena Stajkovac.

Jedinstveni župski glumački festival i ovoga puta prati simboličan moto: „Kulturom do opstanka”. Tokom narednih festivalskih dana biće svečano obeležen i značajan jubilej: pola veka postojanja i rada ove kuće kulture. Organizatori su pripremili i prigodan prateći program sa izložbama i okruglim stolovima koji će se baviti aktuelnim pitanjima koja „muče” zaposlene u pozorištu i kulturi.

Čast da nastupi prve festivalske večeri pripala je predstavi „Ko igra Sonju Savić” Andraša Urbana, rađenoj u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i Bitef teatra. Sledi nagrađivano delo „Režim ljubavi” autorke Tanje Šljivar, u režiji Snežane Trišić, sa kojim će se predstaviti Kruševačko pozorište. Tu je kompleksni komad „Kako sam naučila da vozim” Pola Vogel, u režiji Tare Manić, rađen u produkciji Hartefakt, kao i predstava „Akademija smeha” savremenog japanskog autora Kokija Mitanija, u režiji Milice Kralj i u izvođenju beogradskog Ateljea 212. Takmičarski program zatvara „(Pra)Faust” Johana Volfganga Getea, u režiji Borisa Liješevića, ansambla Beogradskog dramskog pozorišta.

Svojevrsni festivalski kuriozitet, reklo bi se, jeste da će se glumac Svetozar Cvetković, aktuelni dobitnik nagrade „Pavle Vuisić” pojaviti pred aleksandrovačkom pozorišnom publikom u dve predstave: „Kako sam naučila da vozim” i „(Pra)Faust”.

Poznat je i stručni žiri. Čine ga: Ljubomir Bandović, Vanja Milačić i Mina Lazarević. Oni će odlučivati o glumačkim nagradama „Zlatno zrno”, koje će biti dodeljene u više kategorija, u samoj festivalskoj završnici, 15. juna. U čast nagrađenih biće izveden mjuzikl „Violinista na krovu” Jevrejskog kulturnog centra iz Beograda.

Milosav Buca Mirković najdublja osećanja gajio je prema glumcima. Najlepšu odu njegovom duhu i delu izrekla je u svoje vreme ugledna glumica Ksenija Jovanović: „Bio je u pozorištu s obe strane rampe: i upravnik i kritičar. Družio se s glumcima, upoznao njihovu ćud kao nijedan kritičar pre i posle njega. Bio je osetljivi pojedinac iz publike, naš seizmograf preko kojeg smo saznavali šta smo uradili i dokle stigli. Zato su ga glumci moje generacije voleli. Pri tom, ne sećam se da je u svojim kritikama ikada upotrebio grubu reč, uvredljiv epitet. I oduševljenje i zamerke kazivao je i pisao raskošnim stilom, s merom i ukusom. Imao je uvek prisutnu ljubav za glumce, i male i velike.”