Почињу „Буцини дани”

Овогодишњи, девети позоришни фестивал „Буцини дани” почиње вечерас и траје до 15. јуна у Александровцу, граду тамјанике и прокупца, смештеном у котлини између Копаоника, Јастрепца и Гоча, који је добио име по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана давне 1882. године.

Фестивал „Буцини дани” посвећен је Милосаву Буци Мирковићу о чијој разноликости и богатству деловања најречитије говори попис његових преокупација: књижевни и позоришни критичар, историчар, есејист, фељтонист, песник, драмски писац, управник позоришта, уредник књижевних листова, аниматор и оснивач бројних позоришних фестивала у Србији…

Актуелну такмичарску селекцију „Буциних дана” чини пет представа које ће у избору селекторке Јелене Стајковац имати сусрет са публиком на сцени Дома културе који носи име овог чувеног „разбарушеног” Жупљанина.

– Култура је стуб друштва. Позориште је стуб културе. Она нас обликује, одржава и о нама проноси глас надалеко. Запостављена под теретом тешког времена у ком смо се задесили, опомиње нас да је тренутак борбе за опстанак дошао. Овогодишња селекција „Буциних дана” је наш одговор на опомену – каже за „Политику” селекторка Јелена Стајковац.

Јединствени жупски глумачки фестивал и овога пута прати симболичан мото: „Културом до опстанка”. Током наредних фестивалских дана биће свечано обележен и значајан јубилеј: пола века постојања и рада ове куће културе. Организатори су припремили и пригодан пратећи програм са изложбама и округлим столовима који ће се бавити актуелним питањима која „муче” запослене у позоришту и култури.

Част да наступи прве фестивалске вечери припала је представи „Ко игра Соњу Савић” Андраша Урбана, рађеној у продукцији Градског позоришта Чачак и Битеф театра. Следи награђивано дело „Режим љубави” ауторке Тање Шљивар, у режији Снежане Тришић, са којим ће се представити Крушевачко позориште. Ту је комплексни комад „Како сам научила да возим” Пола Вогел, у режији Таре Манић, рађен у продукцији Хартефакт, као и представа „Академија смеха” савременог јапанског аутора Кокија Митанија, у режији Милице Краљ и у извођењу београдског Атељеа 212. Такмичарски програм затвара „(Пра)Фауст” Јохана Волфганга Гетеа, у режији Бориса Лијешевића, ансамбла Београдског драмског позоришта.

Својеврсни фестивалски куриозитет, рекло би се, јесте да ће се глумац Светозар Цветковић, актуелни добитник награде „Павле Вуисић” појавити пред александровачком позоришном публиком у две представе: „Како сам научила да возим” и „(Пра)Фауст”.

Познат је и стручни жири. Чине га: Љубомир Бандовић, Вања Милачић и Мина Лазаревић. Они ће одлучивати о глумачким наградама „Златно зрно”, које ће бити додељене у више категорија, у самој фестивалској завршници, 15. јуна. У част награђених биће изведен мјузикл „Виолиниста на крову” Јеврејског културног центра из Београда.

Милосав Буца Мирковић најдубља осећања гајио је према глумцима. Најлепшу оду његовом духу и делу изрекла је у своје време угледна глумица Ксенија Јовановић: „Био је у позоришту с обе стране рампе: и управник и критичар. Дружио се с глумцима, упознао њихову ћуд као ниједан критичар пре и после њега. Био је осетљиви појединац из публике, наш сеизмограф преко којег смо сазнавали шта смо урадили и докле стигли. Зато су га глумци моје генерације волели. При том, не сећам се да је у својим критикама икада употребио грубу реч, увредљив епитет. И одушевљење и замерке казивао је и писао раскошним стилом, с мером и укусом. Имао је увек присутну љубав за глумце, и мале и велике.”