Zoonoze uvek prete ljudima

U „Politici” je 20. maja obavljen tekst pod naslovom „U Škotskoj potvrđena bolest ludih krava”. Reč je o zoonozi koja je ranije otkrivena, a skoro da je zaboravljena. I to u Velikoj Britaniji. To je klasična kuga goveda, tačnije bovina spongioformna encefalopatija, skraćeno BSE, kako joj glasi stručni naziv.

Bolest se javlja na farmama gde se životinje hrane isključivo životinjskim belančevinama i u takvim uslovima držanja lišene su ishrane na paši.

Uzročnik bolesti je prion – protein virusnog porekla koji se unosi prilikom ishrane goveda takvom hranom. Na taj način se može zaraziti svako grlo, ali neće oboleti ako je uneta manja količine hrane. Simptomi bolesti su očigledni, jer prion – uzročnik napada moždano tkivo, pa dolazi do njegovog razmekšavanja, propadanja i sušenja. Takva životinja se neuobičajeno ponaša: uznemirena je i razdražljiva, što je očigledno, prosto „poludi”, što nije slučaj kod zdravog grla.

Nekoliko godina nakon prijavljivanja ove bolesti kod životinja javili su se prvi slučajevi iste bolesti i kod ljudi, izazvane izmenjenim prionom. To je bila neuobičajena pojava, nazvana je Krojcfeld-Jakobsonova bolest i nastala je zbog ishrane zaraženim mesom. Dijagnoza ove bolesti vrši se u referentnoj laboratoriji.

Da se ova zaraza ne bi pojavila kod nas, iz klanicama se, prilikom klanja goveda, na svakih šest meseci delovi mozga i produžene moždine šalju na Patološki institut Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu na ispitivanje na Krojcfeld-Jakobsonovu bolest. To je i zakonska obaveza Veterinarske inspekcije, naravno uz novčanu naknadu koja je zanemarljiva u odnosu na štetu koju bi izazvala pojava bolesti.

Kod procene higijenske ispravnosti mesa, ono je upotrebljivo pod uslovom da je termički obrađeno. Ako su patološke promene na organima vidljive, proglašava se higijenski neispravnim za javnu potrošnju i šalje se u kafileriju na preradu putem tzv. destruktora, kojim se vrši njegovo neškodljivo uništavanje.

Kad je reč o higijenskoj ispravnosti mleka, ono se može koristiti za ishranu iz razumljivih razloga, navedenih u opisu bolesti.

Saradnja veterinarske službe s proizvođačima hrane, držaocima životinja i prerađivačima mesa usko je povezana sa sprečavanjem bolesti, čime se smanjuju i ukupni troškovi.

Stradimir Martinović,

republički veterinarski inspektor u penziji, Vrbas