Volite sebe

U jednoj strofi umetnutoj kao predah između stihova koji opisuju radnju pesničkog romana „Evgenije Onjegin”, Aleksandar Puškin, najveći pesnik slovenskih naroda, postavlja čitaocu nekoliko šaljivo-gorkih pitanja. Ne navodeći stihove u divnom prevodu Milorada Pavića, već prepričavajući ih, pesnikova pitanja glase: Koga bi trebalo voleti, kome verovati? Ko je taj što će sve stvari meriti našim aršinom i neće o nama pričati laži? Ko je taj što će stalno brinuti o nama i kome nikada neće dodijati naše mane i poroci?

U završnom delu strofe slede stihovi koji daju odgovor na ova pitanja, na prvi pogled veoma teška. Rešenje koje nam daje pesnik, po prirodi je ugrađeno u svaku ljudsku podsvest. Pavićev prevod ovih stihova je: „O, uzaludni tragaoče,/ Ne trošite uzalud snagu – /Volite sebe, ličnost dragu,/ Moj poštovani čitaoče!/ Dostojan predmet to je zbilja;/ Prijatnijega nema cilja.”

Nakon pročitanih stihova oseća se tužni uzdah što među ljudima ima malo dobronamernosti, a previše zlovolje i mržnje.

Dragan Stanković,

Beograd