Počeli razgovori o deobi čelnih funkcija u EU

Ursula fon der Lajen je favorit da glatko i brzo dobije i drugi mandat na čelu „evropske vlade”. Teško da će je na tom putu zaustaviti i Emanuel Makron, koji je zaigrao rizični francuski izborni rulet.

Nedelju dana posle završetka izbora za Evropski parlament lideri članica EU okupili su se sinoć u Briselu na večeri kako bi u neformalnoj atmosferi otvorili pitanje podele najvažnijih funkcija u evrobloku. Evropski savet imenuje predsednika komisije kvalifikovanom većinom uzimajući u obzir rezultate izbora za EP. A Evropski parlament potom bira predsednika komisije.

Iako su imena za čelne pozicije u EU donekle javna tajna, zvanični dogovor o raspodeli funkcija ne bi trebalo očekivati pre formalnog samita Evropskog saveta 27. i 28. juna. Dosadašnji posao trebalo bi da zadrži Ursula fon der Lajen, čija je Evropska narodna partija (EPP) desnog centra postala ubedljivo najjača politička grupacija u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Kako je EPP osvojila najviše mandata na izborima za Evropski parlament, 190 od 720, ova politička grupacija ima prvenstvo da imenuje za predsednika EK svog vodećeg kandidata – aktuelnu predsednicu EK Ursulu fon der Lajen. Prema navodima medija, načelno je i dogovoreno da mesto predsednika EK pripadne EPP, funkcija predsednika Evropskog saveta socijalistima, a pozicija visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku liberalima.

Što se tiče drugih funkcija, najveće šanse da zameni Šarla Mišela na položaju predsednika Evropskog saveta ima bivši portugalski premijer Antonio Kosta, koji je još prošle godine podneo ostavku zbog korupcionaškog skandala. Kasnije se utvrdilo da Kosta, koji je tri puta biran za premijera, ipak nije bio umešan u tu aferu. Briselske diplomate kažu da lideri EU vole Kostu, jer dolazi sa juga EU, a cene i njegovo iskustvo. Zbog Kostinih godina (63) smatra sa da je manje verovatno da će on poziciju čelnika Evropskog saveta koristiti kao odskočnu dasku za dobijanje neke druge visoke funkcije.

Kao izbor koji bi Kosti bio alternativa za predsednika Evropskog saveta spominjana je i danska premijerka Mete Frederiksen. Ali, u Briselu ukazuju na njen tvrdi stav prema migracijama, zbog čega nije baš omiljena među njenim evropskim socijalistima koji su po snazi na druga stranačka grupacija u EP, sa 136 evroparlamentaraca.

Estonska premijerka Kaja Kalas viđena je da preuzme resor evropske diplomatije od Đuzepa Borelja. U prilog joj ide i to što je u međuvremenu splasnula zabrinutost među članicama EU da je Kalasova previše „rusocentrična” i stoga manje zainteresovana za sprovođenje evropske spoljne politike u drugim delovima sveta.

Francuski predsednik, čijom zaslugom je 2019. Fon der Lajenova izabrana za šeficu EK, pre ovogodišnjih izbora je iza kulisa gurao na tu funkciju bivšeg evropskog bankara i italijanskog premijera Marija Dragija. Ali taj plan je očito propao nakon debakla Makronove stranke Preporod na evropskim izborima. Jelisejska palata je sada okupirana većim brigama – kako da spreči da sve popularniji desničar Žordan Bardela postane premijer.

Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj održava se 30. juna, odmah nakon samita EU 27. i 28. juna. Zbog toga bi proces imenovanja na najviše položaje u EU mogao da bude lakši i brži nego ranije. Kako kaže jedan briselski zvaničnik, postoji uverenje da Francuzi imaju u svojoj kući dovoljno haosa da bi trošili dodatno vreme oko toga ko će stolovati u Briselu.

„Ne vidim realnu alternativu”, rekao je evropski diplomata za „Gardijan”, govoreći o Ursuli fon der Lajen: „Uz sve francuske vrtoglavice oko Dragija, nema alternative i, za razliku od 2019. godine, nema zastoja koji bi Makron ili bilo ko drugi mogao da iskoristi u svoju korist.”

I nemački kancelar Olaf Šolc, koji nije javno podržao nekadašnju miljenicu Angele Merkel, morao je da prizna da će na kraju morati da glasa za Ursulu fon der Lajen za drugi mandat.

Ipak, osiguravanje nominacije lidera za čelnika Evropske komisije samo je prva prepreka. Izbor Ursule fon der Lajen na kraju treba da odobri većina evropskih poslanika. U EP, koji se prvi put sastaje 18. jula, biće potrebna podrška 361 poslanika. Bivša nemačka ministarka odbrane dobro pamti da se 2019. godine u Evropskom parlamentu provukla kroz iglene uši. Prošla je većinom od samo devet glasova, što znači da ni svi narodnjaci na tajnom glasanju nisu hteli da je podrže.

Iako kancelar Šolc opominje šeficu EK da se ne oslanja na podršku ekstremne desnice, Lajenova očito iza kulisa kupuje i naklonost Đorđe Meloni. Nije isključeno da, za svaki slučaj, računa i na glasove Braće Italije, koji su u parlamentarnoj grupi konzervativaca i reformista, na čijem čelu je italijanska premijerka.

Kako piše „Politiko”, Ursula fon der Lajen zato namerno usporava objavljivanje zvaničnog izveštaja EU, u kojem se kritikuje Italija zbog narušavanja medijskih sloboda, jer očekuje i podršku Rima za drugi mandat predsednika Evropske komisije. Dokument EK ukazuje na suzbijanje slobodnih medija u Italiji otkako je premijerka krajnje desnice Đorđa Meloni preuzela dužnost 2022. godine.

Objavljivanje izveštaja o tome kako zemlje EU poštuju vladavinu prava, prvobitno planirano za 3. jul, biće odloženo dok se ne imenuje novi predsednik Evropske komisije.