Beli zubi – crni humor

Roman prvenac književnice Zejdi Smit „Beli zubi” iz 2000. godine, književna kritika je ocenila kao bravurozan i osvojio je brojna priznanja, uključujući i Gardijanovu nagradu za prvu knjigu, kao i priznanje  „Whitbread” za debitanski roman, a nedavno je ponovo objavljen i kod nas u izdanju kuće Booka u prevodu Ivane Đurić Paunović (prvi put je u srpskom izdanju objavljen još 2004. godine u izdanju Narodne knjige).

Šta je tako bravurozno u ovoj knjizi? Pre svega stil pisanja, pun ironije i britanskog humora. Radnja se dešava u Londonu, gde se život glavnog junaka Arčija Džounsa iz korena menja posle neuspelog samoubistva u sopstvenom automobilu u novogodišnje jutro 1975. godine (a samoubistvo nije uspelo zahvaljujući mesaru koji se naljutio što mu je Arčijev automobil blokirao ulaz u mesaru). Istog dana, Arči upoznaje Klaru Bouden, lepu devojku sa Jamajke, gotovo 30 godina mlađu od sebe, koja možda nikada ne bi uletela u njegov zagrljaj „da nije trčala najbrže što je mogla da bi pobegla od Rajana Topsa...” Ubrzo sledi venčanje i tu počinje urnebesna priča o tri kulture i tri porodice kroz tri generacije.

Autorka romana Zejdi Smit (1975) koja je i sama rođena u englesko-jamajčanskoj porodici u Londonu, ovde se ironično poigrava pišući o nasleđu i multietničkom okruženju. Tu su Jehovini svedoci, koje propagira Klarina majka Hortens dok smerno čeka kraj sveta, zatim Arčijev prijatelj Samad Ikbal, Indijac koji i nije iz Indije već iz Bangladeša, a radi kao konobar iako uopšte nije konobar, njegova supruga Alsana koja smatra da je ćutanje najbolji recept za porodični život, njena sestrična Nina koja misli da su muškarci u ovom veku već izazvali dovoljan haos i da ih je ionako previše, te da ih i ne treba više rađati... Slede brojni drugi likovi, tu su i genetski modifikovan miš, aktivisti za prava životinja, islamska fundamentalistička grupa KEVIN...

Poznati pisci poput Salmana Ruždija i Džulijana Barnsa, visoko su ocenili ovaj roman. Ruždi tvrdi da je oduševljen („Iznenađujuće samouveren debi, duhovit i ozbiljan...”), a Barns da je kao pisac ljubomoran („Od prve strane je jasno da je u pitanju gotovo apsurdan talenat...”). „Beli zubi” su, po oceni „Gardijana”, senzacionalno dobar roman, buran, smešan, satiričan i nežan.

Zejdi Smit pripada generaciji pisaca koja se afirmisala, kako svojim pogledima na rasna pitanja, tako i inovativnom upotrebom jezika kojim odražava različitost identiteta. Urnebesan humor, aktuelne teme i izvanredna veština pisanja doneli su joj svetsku slavu i brojna priznanja. Članica je Kraljevskog književnog udruženja od 2002. godine, a časopis „Granta” uvrstio ju je među dvadeset najboljih mladih britanskih pisaca prvo 2003, a zatim i 2013. godine.

Roman „Beli zubi” doneo joj je etiketu „multikulturalnog vunderkinda” koje dugo nije mogla da se otrese. Sa 24 godine postala je glas generacije i niko nije mario za to što njoj nije stalo da joj se slike pojavljuju u novinama tek da bi popunile prostor, kao što je objasnila u jednom intervjuu. Posle ovog uspešnog prvenca, objavila je „Sakupljača autograma” koji govori o posledicama slave, a čiji glavni junak, kako je priznala u jednom eseju, više liči na nju nego bilo koji drugi književni lik koga je stvorila. Naredni roman „O lepoti” doneo joj je nagradu 2006. godine, zatim je posle duže pauze objavila  eksperimentalni, ali duboko lični roman „Severozapad” (2012), potom „Vreme svinga” (2016) i najnoviji „Obmana”.

Jedno vreme živela je u Njujorku, sa suprugom i dvoje dece, ali se tokom pandemije vratila u London, gde je danas, sa 48 godina, najzad prerasla etiketu „multikulturalnog vunderkinda” i postala dama britanske književne scene.