Zahtevan test iz matematike

Matematika je, poslovično, osmacima najteži test na završnom ispitu – potvrđuje i ova generacija malih maturanata koji su juče, drugog dana obavezne trodnevne provere znanja za kraj osnovnog obrazovanja izlazili iz sale mahom uvereni da su izgrešili u više zadatka i da će iz ovog predmeta, kad stignu rezultati, imati najmanje bodova. Dan ranije rešili su test iz srpskog (maternjeg) jezika, danas polažu ispit iz izabranog predmeta: biologije, geografije, istorije, fizike ili hemije – i time se završava polaganje male mature.

Dva sata, koliko imaju na raspolaganju da urade 20 zadataka na svakom od tri testa, za matematiku im je bilo nedovoljno, kažu đaci. Njihov je utisak da je većina iskoristila svaki od 180 minuta predviđenih za rad, da tek malobrojni učenici nisu na ispitu ostali do kraja i da su to uglavnom oni koji matematiku ne kapiraju i inače imaju lošije ocene iz ovog predmeta, da su uradili koliko su mogli i izlazili ranije jer nisu znali da reše teže zadatke. A poslednja tri zadatka, uveravaju đaci, nisu sigurni da su ispravno rešili ni oni koji iz matematike imaju petice.

– Test je bio veoma zahtevan, zadaci prilično teški s mnogo računanja iako je samo u tri zadataka bilo obavezno da se navede i postupak rešavanja, a u 17 su bili ponuđeni odgovori. Objektivno, nije bilo lako, ne samo đacima kojima matematika ne ide nego i onima kojima je to jača strana. I najbolji matematičari iz naše generacije teško da će osvojiti više od 17 bodova. Najteža su bila poslednja tri zadatka: geometrija i algebra. Očekivali smo prizmu ili piramidu, a dobili smo kupu, i to dve u poslednjem zadatku koji je bio i najkomplikovaniji. U stvari, tu je na slici prikazano geometrijsko telo koje liči na čigru, sastoji se od dve kupe koje su spojene, imaju zajedničku osnovu, i trebalo je da izračunamo zapreminu tog tela i da prikažemo postupak. Mnogi se nisu izborili s tim – prvi su utisci osmaka Prve obrenovačke osnovne škole.

Prvu polovinu testa činili su lakši zadaci, ocenjuju đaci. Ta procena podudara se sa podacima o strukturi testa, koje je kao i ispitne zadatke i ključ za ocenjivanje i bodovanje juče objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Na ispitu iz matematike, u skladu s obrazovnim standardima, u prvih devet zadataka proveravala su se znanja s osnovnog nivoa, koja se očekuje da će iz osmoletke poneti najmanje 80 odsto generacije. Sedam zadataka ciljalo je srednji nivo, koji bi trebalo da ostvari bar polovina učenika. Četiri zadatka na kraju testa bila su s naprednog nivoa, i to su oni najteži koje treba tačno da uradi minimum 20 odsto osmaka. Onda ne čudi što su u ovom poslednjem bloku pitanja bila upravo ona koja su zadala najviše muke malim maturantima.

– Bilo je dosta zadataka s procentima i proporcijama. Prvi je bio najlakši, dali su nam razlomak da pretvorimo u decimalni zapis. I Ivana Španović je bila na testu u jednom pitanju. Precizirano je da je na nekom prvenstvu postigla lični i nacionalni rekord skokom udalj od 7,14 metara, da je to bilo za 0,04 metra više od prethodnog rekorda, a tražilo se da izračunamo koliko je bio taj prethodni rekord, što je jednostavno – dočaravaju osmaci.

Proveravajući nakon ispita kako je ko uradio, učenici su, kažu, ukapirali da i na testu iz matematike, kao i prethodnog dana iz srpskog, ponuđeni odgovori nisu svima dati istim redosledom i sad očekuju da će tako biti i na trećem testu.

– Za one koji su pokušavali i misle da su uspeli da prepišu tačne odgovore na matematici to nije bila dobra ideja, jer zadaci jesu bili isti, ali ponuđeni odgovori među kojima treba obojiti kružić samo ispred tačnog rešenja definitivno nisu navedeni istim redom u svim testovima – uveravaju mali maturanti.

Dve trećine završnog ispita su prebrodili. Nadaju se da će bolje nego na matematici, i najbolje uopšte, proći na trećem testu iz predmeta koji su izabrali.

Najviše učenika se opredelilo za geografiju

Ove godine najviše učenika osmog razreda opredelilo se da trećeg dana male mature rešava zadatke iz geografije, čak 26.799 đaka, ili 41,28 odsto populacije osmaka. Drugi predmet po iskazanom interesovanju učenika je biologija, koju je odabralo 23.537 malih maturanata ili 36,25 odsto. Daleko manje đaka – 6.021 (9,27 odsto) polagaće istoriju, još manje hemiju – 4.391 (6,76 odsto), a najmanje fiziku – 4.175 (6.43 odsto). Prošle godine na završnom ispitu, kada je prvi put uveden princip izbora jednog od pet ponuđenih predmeta, a ukinut nekadašnji kombinovani test, osmaci su masovno odabrali biologiju (37,5 odsto), zatim geografiju (28,8 odsto) i istoriju (16,1 odsto). Najmanje đaka lane polagalo je hemiju (9,3 odsto) i fiziku (8,2 odsto), ali ta deca su bila ubedljivo najuspešnija na trećem testu, sa prosečno osvojenih čak 16,06 poena iz hemije i 15,58 iz fizike, što je najbolji rezultat na republičkom nivou iz bilo kog maturskog testa otkako se kod nas polaže završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja.