Захтеван тест из математике

Математика је, пословично, осмацима најтежи тест на завршном испиту – потврђује и ова генерација малих матураната који су јуче, другог дана обавезне тродневне провере знања за крај основног образовања излазили из сале махом уверени да су изгрешили у више задатка и да ће из овог предмета, кад стигну резултати, имати најмање бодова. Дан раније решили су тест из српског (матерњег) језика, данас полажу испит из изабраног предмета: биологије, географије, историје, физике или хемије – и тиме се завршава полагање мале матуре.

Два сата, колико имају на располагању да ураде 20 задатака на сваком од три теста, за математику им је било недовољно, кажу ђаци. Њихов је утисак да је већина искористила сваки од 180 минута предвиђених за рад, да тек малобројни ученици нису на испиту остали до краја и да су то углавном они који математику не капирају и иначе имају лошије оцене из овог предмета, да су урадили колико су могли и излазили раније јер нису знали да реше теже задатке. А последња три задатка, уверавају ђаци, нису сигурни да су исправно решили ни они који из математике имају петице.

– Тест је био веома захтеван, задаци прилично тешки с много рачунања иако је само у три задатака било обавезно да се наведе и поступак решавања, а у 17 су били понуђени одговори. Објективно, није било лако, не само ђацима којима математика не иде него и онима којима је то јача страна. И најбољи математичари из наше генерације тешко да ће освојити више од 17 бодова. Најтежа су била последња три задатка: геометрија и алгебра. Очекивали смо призму или пирамиду, а добили смо купу, и то две у последњем задатку који је био и најкомпликованији. У ствари, ту је на слици приказано геометријско тело које личи на чигру, састоји се од две купе које су спојене, имају заједничку основу, и требало је да израчунамо запремину тог тела и да прикажемо поступак. Многи се нису изборили с тим – први су утисци осмака Прве обреновачке основне школе.

Прву половину теста чинили су лакши задаци, оцењују ђаци. Та процена подудара се са подацима о структури теста, које је као и испитне задатке и кључ за оцењивање и бодовање јуче објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. На испиту из математике, у складу с образовним стандардима, у првих девет задатака проверавала су се знања с основног нивоа, која се очекује да ће из осмолетке понети најмање 80 одсто генерације. Седам задатака циљало је средњи ниво, који би требало да оствари бар половина ученика. Четири задатка на крају теста била су с напредног нивоа, и то су они најтежи које треба тачно да уради минимум 20 одсто осмака. Онда не чуди што су у овом последњем блоку питања била управо она која су задала највише муке малим матурантима.

– Било је доста задатака с процентима и пропорцијама. Први је био најлакши, дали су нам разломак да претворимо у децимални запис. И Ивана Шпановић је била на тесту у једном питању. Прецизирано је да је на неком првенству постигла лични и национални рекорд скоком удаљ од 7,14 метара, да је то било за 0,04 метра више од претходног рекорда, а тражило се да израчунамо колико је био тај претходни рекорд, што је једноставно – дочаравају осмаци.

Проверавајући након испита како је ко урадио, ученици су, кажу, укапирали да и на тесту из математике, као и претходног дана из српског, понуђени одговори нису свима дати истим редоследом и сад очекују да ће тако бити и на трећем тесту.

– За оне који су покушавали и мисле да су успели да препишу тачне одговоре на математици то није била добра идеја, јер задаци јесу били исти, али понуђени одговори међу којима треба обојити кружић само испред тачног решења дефинитивно нису наведени истим редом у свим тестовима – уверавају мали матуранти.

Две трећине завршног испита су пребродили. Надају се да ће боље него на математици, и најбоље уопште, проћи на трећем тесту из предмета који су изабрали.

Највише ученика се определило за географију

Ове године највише ученика осмог разреда определило се да трећег дана мале матуре решава задатке из географије, чак 26.799 ђака, или 41,28 одсто популације осмака. Други предмет по исказаном интересовању ученика је биологија, коју је одабрало 23.537 малих матураната или 36,25 одсто. Далеко мање ђака – 6.021 (9,27 одсто) полагаће историју, још мање хемију – 4.391 (6,76 одсто), а најмање физику – 4.175 (6.43 одсто). Прошле године на завршном испиту, када је први пут уведен принцип избора једног од пет понуђених предмета, а укинут некадашњи комбиновани тест, осмаци су масовно одабрали биологију (37,5 одсто), затим географију (28,8 одсто) и историју (16,1 одсто). Најмање ђака лане полагало је хемију (9,3 одсто) и физику (8,2 одсто), али та деца су била убедљиво најуспешнија на трећем тесту, са просечно освојених чак 16,06 поена из хемије и 15,58 из физике, што је најбољи резултат на републичком нивоу из било ког матурског теста откако се код нас полаже завршни испит за крај основног образовања.