Izbor iz srpskog pesništva

INTERVJU

Ove jeseni u izdanju Izdavačke kuće „Orfeus”iz Novog Sada objavljena je trotomna Antologija srpskog pesništva 19. i 20. vekaprof. dr Miroslava Egerića (1934), prema rečima kritike do sada najobimnija i najambicioznije sačinjena knjiga ove vrste kod nas. Egerić, donedavno redovni profesor srpske književnosti 20. veka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, književni kritičar, esejista i istoričar književnosti, autor više od pedeset književnih i esejističkih studija, u najnoviju Antologiju je na oko 1.000 strana izdvojio stvaralaštvo 120 srpskih pesnika.

Kako biste ocenili, u najkraćem, srpsko pesništvo u protekla dva veka?

Radeći na izboru pesama za ovu Antologiju srpskog pesništva 19. i 20. veka, stekao sam uverenje da imamo veoma bogato pesničko nasleđe. To je važno jer je poezija jednog naroda, po nama, „najdragoceniji sok koji luči nacionalni duhovni organizam”. Po zahvatu u svojstva psihologije, po duhu i daru za likovne i muzičke mogućnosti srpskog jezika, po energiji koja je sadržana u rudokopima pesničke imaginacije. Na jednom mestu u eseju o poeziji Isidora Sekulić je stvorila neku vrstu definicije: „Jezik je svedočanstvo”, po njenom mišljenju, „kakva je mašta jednog naroda i njegova misao o lepoti i večnosti. Antologije moraju imati snage da pokažu ta svojstva.”

Kakve bi bile odlike našeg pesništva u našem prostoru? Možda smemo dodati, i svetskog prostora?

Imamo pesništvo koje po vrednostima – u bitnim odlikama, u daru da zahvata lično i univerzalno, da traga za istinom o čoveku i da izražava rezultate tog traganja, da uspeva da vidi, i kaže, šta je čovek u kosmičkom, nacionalnom i porodičnom prostoru, kako se traži u socijalnom; kako otkriva vlastito biće i čemu stremi svojim individualnim postojanjem – to su momenti ispita koje polaže svaki pesnik dostojan tog imena. Taj ispit su, po mom uverenju, položili pesnici, svaki iz svoje životne pozicije mišljenja i osećanja. Od Dositeja, koji je na čelu ove antologije sa pesmom „Vostani Serbie” pa do Dragana Jovanovića Danilova kojim završava treća knjiga Antologije 19. i 20. veka pesmom čiji je naslov „Ko me to doziva”, u kojoj se oči poetskog subjekta (očigledno pesnikove) vraćaju Bogu, motreći ga iz svog unutrašnjeg života. Dakle, od „Vostanija” kojim pesma osvaja kolektivnu, nacionalnu slobodu, do individualnog glasa koji osvaja svoj put ka Nebu, motreći taj put iz vlastite unutrašnje svetlosti. To je, može se slobodno reći, i put koji je prevalilo srpsko pesništvo u ovoj antologiji od Dositeja do Danilova.

Naravno, sva su uopštavanja rizična. Ali, svaka je provera dragocena i dobrodošla. Antologije mogu da pomognu pri osvajanju bitnih saznanja o prirodi pesništva.

Koliko su antologije važne za teoriju književnosti, ali i za literarni razvoj uopšte?

Zavisi od stepena spreme i radoznalosti onih koji se bave teorijom književnosti. U svakom slučaju, antologije otvaraju svakom teoretičaru mogućnost da svoju svest o književnosti proširi uvidom u načela nekog izbora, da proceni saglasnost načela i izabranih pesama iz poetskog materijala i da stvori svoju predstavu u kojem smeru se prema izboru antologičara neko pesništvo kreće. Ali, mislim da su antologije najpre knjige za čitanje i uživanje pa tek posle, za specijaliste, povodi za teorijske pretpostavke i zaključke. Svakako, antologije mogu lucidnom istraživaču da otvore novi vidik, ili da budu podsticaj daljim fermentacijama ideja. Dobre su one antologije koje ostvare primarni dodir sa čitaocima, bez povlađivanja lošem ukusu.

Da li postoji neki od poznatih srpskih pesnika koga ste izostavili u svojoj antologiji?

Svakako. Ali nije moje da na to podsećam. Doći će nove antologije i oni izostavljeni će naći svoje antologičare, onda će kritika knjigom na knjigu biti korisna i za ovu i neku novu antologiju.

Da li antologičar ima pravo na dosledno subjektivnu antologiju?

Ako ima ukusa, niko mu to pravo ne može osporiti.

A ko određuje da li antologičar ima ukusa?

U prvom redu umni ljudi koji su tom problemu posvetili najbolje u svojoj prirodi; u izvesnom smislu i celokupna književna misao koja je u njih uvirala. Recimo, Hjum, Gete, Kroče, Sent-Bev, kod nas Bogdan Popović, Branko Lazarević, Matoš, Isidora Sekulić... da ne nabrajamo sve znane i dostojne poštovanja kojima kategorija ukus jeste i misao i doživljaj.

Kako gledate na generacijske smene u našem pesništvu novijeg vremena. Da li je Vaša generacija u Antologiji favorizovana i da li to otvara mogućnosti zaoštrenih polemika...?

Svakako da je generacija koja se pojavila šezdesetih godina dobila značajno mesto u ovoj antologiji. Uveren sam – potpuno zasluženo. Tu su njeni čelni pesnici – raspon: šezdesete i sedamdesete: Branko Miljković, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Brana Petrović, Alek Vukadinović, Bora Radović, Milovan Danojlić, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Gojko Đoko, Rajko Petrov Nogo, Dragomir Brajković, da navedemo najmarkantnija imena... Rasprave o tome koliko je čijih pesama uneseno, čine mi se odista besmislenim, jer ako je neko sa dve pesme dostigao intenzitet emocije i dubinu misli, izvesnu vizionarnost, onda je broj pesama, kao sud vrednosti, manje bitnosti. Svi ovde pomenuti pesnici označavaju period novih kretanja, kako sam u predgovoru označio njihove uloge u trezor poetskih vrednosti. Izabrane pesme govore o prirodi njihovih pojedinačnih uloga.

Danica Radović

------------------------------------------------

Antologičar i praćka

Kakvo mesto, u tom kontekstu, pripada Antologiji 19. i 20. veka o kojoj razgovaramo?

Pravo govoreći, nije na priređivaču da to mesto odredi. Antologija o kojoj razgovaramo, tek je na početku puta da bi se to mesto sada moglo odrediti. Normalno, ja želim svojoj antologiji srećan put! Neka peva ko „tica na grani”, što bi rekao narod. Ali ja sam svestan i toga da ima i onih sa praćkama koji vrebaju „tičicu na grani”. To je tako sa svim pticama koje imaju ime Antologija. Da navedem tome u prilog jednu misao umnog Denija Didroa koji je negde zapisao „da sve što je javno rečeno skoro nikad nije na svetu primljeno kako je rečeno”. I s time se čovek mora pomiriti. Naročito kad je reč o antologijama.