Pobuna kenijske generacije zed

Specijalno za „Politiku”

Najrobi – Predložena povećanja poreza u budžetu za ovu godinu digla su na noge mlade Kenijce. U prethodnih nekoliko dana u antivladinim protestima u kojima učestvuju na desetine hiljada ljudi širom zemlje samo u Najrobiju je povređeno najmanje dvesta demonstranata, a stotinak ih je uhapšeno. Policajci na konjima su koristili suzavac i gumene metke, a na ulicama su bili i vodeni topovi.

Demonstranti, uglavnom mladi ljudi u dvadesetim godinama, pripadnici generacije zed, nezadovoljstvo su najpre iskazali na društvenim mrežama, „Tiktoku” i „Iksu”, preko kojih su organizovali okupljanja i proteste. Organizatori su tražili da svi demonstranti nose odeću crne boje u znak žalosti nad rastućim ekonomskim problemima u zemlji. Demonstranti su svoje nezadovoljstvo iskazali ne samo na ulicama Najrobija već i u drugim gradovima širom Kenije, kao što su Nakuru, Eldoret, Kisumu i Nieri.

Prema kenijskom ustavu, pravo na mirne proteste je zagarantovano pravo građana, ali pod uslovom da organizatori protesta blagovremeno zakažu i najave protest policiji kako bi dobili dozvolu. Prema izjavi komandanta policije Najrobija Adamsona Bungeija, nijedna opoziciona grupa nije dobila policijsku dozvolu za organizovanje demonstracija.

Centar glavnog grada od četiri i po miliona stanovnika je blokiran. Vlasnici prodavnica i restorana su iz straha od pljačke i nasilja zatvorili svoje radnje. Protesti su započeli mirnim okupljanjem i blokadom – sedenjem ispred zgrade parlamenta – ali su ubrzo demonstranti krenuli u proteste ulicama Najrobija, gde je policija pokušala da ih zaustavi.

Budžet za ovu godinu je predat u skupštinu na glasanje i trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. jula. Predsednik parlamentarnog odbora za finansije Kurija Kimani izjavio je da je predlog u budžetu za uvođenje dodatne stope od 16 odsto na dodatu vrednost na hleb odbačen u parlamentu, kao i povećanje od 2,5 odsto godišnjeg poreza na motorna vozila.

U svom govoru pred parlamentom, kao odgovor na zahteve protestanata, kenijski predsednik je istakao da je povećanje državnih prihoda kroz poreze, neminovno. Poslanici će uprkos demonstracijama nastaviti debatu o izmenama predloga budžeta, a glasanje je zakazano za sledeći ponedeljak. Demonstranti u Najrobiju najavljuju nastavak protesta širom Kenije.

Važnost geostrateškog položaja Kenije, 27. države po broju stanovnika na svetu i četvrte po bogatstvu u Africi, određuje i interesovanje velikih ekonomskih sila za nju.

Ekonomski program Evropske komisije za Keniju, pod nazivom Kenija 2030, ima za cilj da u partnerstvu sa Vladom Kenije promoviše ubrzan ekonomski rast, podstiče digitalni razvoj i trgovinske odnose zemalja članica EU i Kenije. Programom rukovodi ambasadorka EU u Najrobiju Henrieta Gajger, a tim čine Austrija, Belgija, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Portugalija, Slovačka i Švedska. Kenija je najveći izvoznik čaja, rezanog ukrasnog cveća, pasulja i graška u zemlje EU. 

Prvi afrički predsednik koji je od 2008. godine posetio SAD bio je kenijski šef države Vilijam Ruto, koji je u Beloj kući u maju ove godine razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Njih dvojica su najavili niz novih američkih investicija u obnovljive izvore energije i proizvodnju medicinskih aparata i opreme sa primarnim ciljem smanjenja velikog javnog duga Kenije, naročito prema Kini. Obeležavajući šezdeset godina diplomatskih odnosa i saradnje između SAD i Nezavisne Republike Kenije, Bajden je obećao da će Keniju proglasiti novim saveznikom SAD van NATO-a, pored već prepoznatih država afričkog kontinenta i država sa bliskog istoka, Izraela, Maroka, Kuvajta, Katara, Tunisa, Bahreina, Jordana i Egipta.

Na nedavno održanom trgovinskom samitu Kine i Kenije u Najrobiju potvrđena je uloga Kine kao najvećeg trgovinskog partnera ove istočnoafričke zemlje. Izraženo u brojevima kineski izvoz i investicije u infrastrukturne projekte u Keniji, izgradnju puteva, železničkog saobraćaja i mostova premašuju 3,8 milijardi dolara. Kenija uz pomoć Kine želi da poveća udeo proizvodnje u odnosu na izvoz, u stopi nacionalnog dohotka sa 7,5 odsto na 20 odsto udela do 2030.