Побуна кенијске генерације зед

Специјално за „Политику”

Најроби – Предложена повећања пореза у буџету за ову годину дигла су на ноге младе Кенијце. У претходних неколико дана у антивладиним протестима у којима учествују на десетине хиљада људи широм земље само у Најробију је повређено најмање двеста демонстраната, а стотинак их је ухапшено. Полицајци на коњима су користили сузавац и гумене метке, а на улицама су били и водени топови.

Демонстранти, углавном млади људи у двадесетим годинама, припадници генерације зед, незадовољство су најпре исказали на друштвеним мрежама, „Тиктоку” и „Иксу”, преко којих су организовали окупљања и протесте. Организатори су тражили да сви демонстранти носе одећу црне боје у знак жалости над растућим економским проблемима у земљи. Демонстранти су своје незадовољство исказали не само на улицама Најробија већ и у другим градовима широм Кеније, као што су Накуру, Елдорет, Кисуму и Ниери.

Према кенијском уставу, право на мирне протесте је загарантовано право грађана, али под условом да организатори протеста благовремено закажу и најаве протест полицији како би добили дозволу. Према изјави команданта полиције Најробија Адамсона Бунгеија, ниједна опозициона група није добила полицијску дозволу за организовање демонстрација.

Центар главног града од четири и по милиона становника је блокиран. Власници продавница и ресторана су из страха од пљачке и насиља затворили своје радње. Протести су започели мирним окупљањем и блокадом – седењем испред зграде парламента – али су убрзо демонстранти кренули у протесте улицама Најробија, где је полиција покушала да их заустави.

Буџет за ову годину је предат у скупштину на гласање и требало би да почне да се примењује од 1. јула. Председник парламентарног одбора за финансије Курија Кимани изјавио је да је предлог у буџету за увођење додатне стопе од 16 одсто на додату вредност на хлеб одбачен у парламенту, као и повећање од 2,5 одсто годишњег пореза на моторна возила.

У свом говору пред парламентом, као одговор на захтеве протестаната, кенијски председник је истакао да је повећање државних прихода кроз порезе, неминовно. Посланици ће упркос демонстрацијама наставити дебату о изменама предлога буџета, а гласање је заказано за следећи понедељак. Демонстранти у Најробију најављују наставак протеста широм Кеније.

Важност геостратешког положаја Кеније, 27. државе по броју становника на свету и четврте по богатству у Африци, одређује и интересовање великих економских сила за њу.

Економски програм Европске комисије за Кенију, под називом Кенија 2030, има за циљ да у партнерству са Владом Кеније промовише убрзан економски раст, подстиче дигитални развој и трговинске односе земаља чланица ЕУ и Кеније. Програмом руководи амбасадорка ЕУ у Најробију Хенриета Гајгер, а тим чине Аустрија, Белгија, Хрватска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Италија, Холандија, Португалија, Словачка и Шведска. Кенија је највећи извозник чаја, резаног украсног цвећа, пасуља и грашка у земље ЕУ. 

Први афрички председник који је од 2008. године посетио САД био је кенијски шеф државе Вилијам Руто, који је у Белој кући у мају ове године разговарао са америчким председником Џозефом Бајденом. Њих двојица су најавили низ нових америчких инвестиција у обновљиве изворе енергије и производњу медицинских апарата и опреме са примарним циљем смањења великог јавног дуга Кеније, нарочито према Кини. Обележавајући шездесет година дипломатских односа и сарадње између САД и Независне Републике Кеније, Бајден је обећао да ће Кенију прогласити новим савезником САД ван НАТО-а, поред већ препознатих држава афричког континента и држава са блиског истока, Израела, Марока, Кувајта, Катара, Туниса, Бахреина, Јордана и Египта.

На недавно одржаном трговинском самиту Кине и Кеније у Најробију потврђена је улога Кине као највећег трговинског партнера ове источноафричке земље. Изражено у бројевима кинески извоз и инвестиције у инфраструктурне пројекте у Кенији, изградњу путева, железничког саобраћаја и мостова премашују 3,8 милијарди долара. Кенија уз помоћ Кине жели да повећа удео производње у односу на извоз, у стопи националног дохотка са 7,5 одсто на 20 одсто удела до 2030.