Bezbednost u saobraćaju

Ovih dana Uprava saobraćajne policije sa taksistima je analizirala podatke o tome koliko vozača koristi pojas, koje su koristi od toga i kakve su kazne za one vozače koji se ne vezuju.

Sigurno je da pojas zadrži vozača da ne udari u volan i putnike da ne izlete kroz vetrobransko staklo pri sudaru ili udaru u prepreku. Pojas zadržava vozača i putnike i od ispadanja iz vozila kada se ono tumba niz kosinu.

Međutim, nije bilo reči o tome koja je uloga pojasa kada vozilo sleti s puta u jezero ili duboku reku. A Srbija ima na desetine jezera i reka pored kojih se put kilometrima kreće uz samu obalu.

Poznati su slučajevi sletanja vozila u Savu, Dunav, jezero kod Kokinog Broda ili Međuvršje kod Čačka. U jednoj nezgodi vozilo s četiri putnika sletelo je u plitko jezero kod Čačka. Iako je dubina vode bila samo metar i po, jedan od putnika nije umeo da se oslobodi pojasa pa se utopio. Ostali su izašli iz vozila u vodu do pojasa.

U Zlatarsko jezero sletelo je vozilo sa pet putnika. Četvoro je isplivalo na površinu, dok se petom noga uplela u zaštitni pojas. U Dunav kod Golubinja sletelo je vozilo s pet putnika, ali se niko od njih nije pojavio na površini reke. Ne zna se uloga pojasa u toj nesreći.

Svakako, treba održavati čelične ograde uz jezera i reke, za šta su zaduženi putari. Bilo je slučajeva da ograda (čelična ili ozidana od kamena) pored Đerdapskog jezera „zjapi”, a da se ne zna ko je provalio niti da li je bilo nastradalih.

U edukaciji naših vozača nema praktične obuke koja bi ih naučila šta da rade kada vozilo potone. Bilo je priča da vozač i putnici treba da čekaju da voda ispuni vozilo jer samo tada mogu da se otvore vrata, pa da onda treba plivati ka površini vode i obali. Kao da je do sada izbegavano da se govori o ovoj temi, a nisu često iznošeni ni detalji o sletanju vozila i izvlačenju iz njih.

Svakako, treba obezbediti sve uslove na putu da vozilo ne dospe u vodu. Ali ako do toga ipak dođe, trebalo bi se na vreme obučiti kako se izvući – najpre iz vozila, a zatim i iz duboke vode.

Ljubiša Stanojević,

dipl. građ. inž., Beograd