Безбедност у саобраћају

Ових дана Управа саобраћајне полиције са таксистима је анализирала податке о томе колико возача користи појас, које су користи од тога и какве су казне за оне возаче који се не везују.

Сигурно је да појас задржи возача да не удари у волан и путнике да не излете кроз ветробранско стакло при судару или удару у препреку. Појас задржава возача и путнике и од испадања из возила када се оно тумба низ косину.

Међутим, није било речи о томе која је улога појаса када возило слети с пута у језеро или дубоку реку. А Србија има на десетине језера и река поред којих се пут километрима креће уз саму обалу.

Познати су случајеви слетања возила у Саву, Дунав, језеро код Кокиног Брода или Међувршје код Чачка. У једној незгоди возило с четири путника слетело је у плитко језеро код Чачка. Иако је дубина воде била само метар и по, један од путника није умео да се ослободи појаса па се утопио. Остали су изашли из возила у воду до појаса.

У Златарско језеро слетело је возило са пет путника. Четворо је испливало на површину, док се петом нога уплела у заштитни појас. У Дунав код Голубиња слетело је возило с пет путника, али се нико од њих није појавио на површини реке. Не зна се улога појаса у тој несрећи.

Свакако, треба одржавати челичне ограде уз језера и реке, за шта су задужени путари. Било је случајева да ограда (челична или озидана од камена) поред Ђердапског језера „зјапи”, а да се не зна ко је провалио нити да ли је било настрадалих.

У едукацији наших возача нема практичне обуке која би их научила шта да раде када возило потоне. Било је прича да возач и путници треба да чекају да вода испуни возило јер само тада могу да се отворе врата, па да онда треба пливати ка површини воде и обали. Као да је до сада избегавано да се говори о овој теми, а нису често изношени ни детаљи о слетању возила и извлачењу из њих.

Свакако, треба обезбедити све услове на путу да возило не доспе у воду. Али ако до тога ипак дође, требало би се на време обучити како се извући – најпре из возила, а затим и из дубоке воде.

Љубиша Станојевић,

дипл. грађ. инж., Београд