Koze u Bloku 72

U listu „Politika”, koji redovno čitam duže od 60 godina, veoma cenim rubriku Među nama. Primetio sam da u njoj ima raznih kritika, a retko se piše o pozitivnim stvarima i nisu česte pohvale aktivnosti određenih institucija u gradu u kojem živimo.

Želim da iznesem pre svega pohvale, ali i nekoliko reči kritike kad je reč o funkcionisanju naselja (Ulice Mileve Marić Ajnštajn) u sastavu Bloka 72 u Novom Beogradu, gde živim oko četiri godine. Smatram da je ovo naselje jedno najuređenijih i najlepših u Novom Beogradu, a možda i u celom gradu. To je i za sada poslednji blok novobeogradskih zgrada. Ovde nema gradske buke, nema kamionskog saobraćaja (sem dostavnih vozila za snabdevanje prodavnica hrane), dok od gradskog saobraćaja postoji samo jedna linija, i to na periferiji naselja, na pristojnom rastojanju od stambenih zgrada. Ima dosta zelenih površina između zgrada, kao i igrališta za decu i za sportske aktivnosti, a dosta je i klupa, koje za sedenje koriste pre svega starije osobe. Osećam da žitelji vole svoje naselje, što se vidi i po tome što svaku slobodnu površinu oko zgrada u kojima žive popunjavaju cvećem, koje redovno održavaju.

Posebno bih želeo de pohvalim gradske službe. Pre svega one za održavanje zelenih površina, koje redovno kose travu, a nakon košenja radnici kolicima sakupljaju kese, papir i ostale otpatke. Radnici Gradske čistoće redovno odnosno smeće iz kontejnera, kojih ima dosta u naselju, i svaki put detaljno počiste oko njih.

Ipak, moram da iznesem i neke kritike. Nažalost, kao i svugde, i ovde ima ljudi koji se nemarno ponašaju. Pre svega mislim na one koji prevrću po kontejnerima tražeći sekundarne sirovine (limenke, plastiku i sl.), i pritom vade i ostali otpad, koji zatim bacaju na ulicu pored kontejnera. Nemam ništa protiv što sakupljaju ove korisne reciklažne sirovine. Međutim, apelujem na njih da povedu računa o čistoći i molim nadležne službe da obrate pažnju na ovu pojavu i da spreče razbacivanje otpadaka, jer to ruži sliku našeg lepog naselja.

Imam i primedbu upućenu „belima”, koji su nadležni za red i mir. Naime, u naselju se takoreći svakodnevno pojavljuje stado koza. Obično ih bude po šest, ali je bilo i dana kada je u blizinu zgrade u kojoj živim dolazilo i po tridesetak koza predvođenih jarcem s ogromnim rogovima i u pratnji velikog psa, što može biti opasno, pre svega za decu. Te koze uništavaju cveće, brste stabla, gule koru sa tuja, koje se zbog toga suše. Primetio sam da „beli” redovno patroliraju mojom ulicom, ali da na ovu pojavu ne obraćaju pažnju, a smatram da bi trebalo da reaguju i reše problem.

Drago Janković,

Novi Beograd